Teški dani za japansku industriju

Elektronska industrija, višedecenijski zamajac tehnološkog i ekonomskog razvoja Japana i svetski lider u inovacijama, nalazi se u velikoj krizi. Japanski elektronski giganti "Šarp", "Panasonik", "Soni" i "NEC" poslednjih meseci objavili planove o drastičnom otpuštanju radnika.

Uzroci krize su prejaki jen, rastuća konkurentnost južnokorejskih i tajvanskih proizvođača i smanjena potražnja u Evropi.

Japanska elektronska industrija sa takvim renomiranim imenima kao što su "Soni", "Panasonik", "Tošiba" ili "Šarp" već decenijama je stub tehnološkog i ekonomskog razvoja ove dalekoistočne zemlje, svetski lider u inovacijama i uz automobilsku industriju, najprepoznatljivija grana japanske privrede u svetu.

Vremena se, međutim, menjaju i japanske kompanije poput "Sonija" koje su se od sedamdesetih godina na ovamo činile nedostižnim po inovacijama i obimu poslovanja, i neprikosnovenim kada je kvalitet u pitanju, sada su prisiljene da masovno otpuštaju radnike, zatvaraju fabrike i spajaju se sa stranim firmama ne bi li preživele.

Proizvođač sa sedištem u desetomilionskom gradu Osaki "Šarp" objavio je ove nedelje da planira da penzioniše i otpusti 5.000 radnika, što je oko 10 odsto njegove ukupne radne snage. Fascinantan ali i uznemiravajuć je podatak da je to prvo smanjenje radne snage u ovoj kompaniji još od daleke 1950. godine.

Šarp je ove godine samo u tromesečju april-jun zabeležio gubitak od oko 1,5 milijardi evra, dok je gubitak za celu prethodnu fiskalnu godinu, koja se u Japanu završila 31. marta ove kalendarske godine, iznosio 3,5 milijarde evra.

U ovom trenutku vrednost deonica ove kompanije nalazi se na najmanjem nivou u proteklih 38 godina.

Takođe baziran u Osaki je i veliki proizvođač televizora, kompjutera i muzičkih uređaja "Panasonik", koji je u fiskalnoj 2011. godini otpustio čak 36.000 radnika i sada planira restruktuiranje svojeg administrativnog sedišta gde će, premeštanjem zaposlenih i ranim penzionisanjem, broj radnika sa sadašnjih 7.000 biti sveden na samo 150. Ova firma, koja sada broji ukupno 330.000 radnika, fiskalnu 2011. završila je sa gubitkom od preko 7 milijardi evra.

I višedecenijski lider svetske elektronske industrije "Soni", koji u poslednjih nekoliko godina prolazi kroz najteže trenutke od svog osnivanja, zabeležio je u prethodnom tromesečju gubitak od oko 300 miliona evra. "Soni" se već četiri godine zaredom nalazi u gubicima i fiskalnu 2011. godinu završio je sa minusom od oko 4,2 milijarde evra. Ova korporacija je u aprilu objavila plan za otpuštanje 10,000 radnika i veliko prestruktruiranje proizvodnje koje će koštati oko milijardu dolara.

Vrednost deonica "Sonija" tokom ove godine pala je za 30% i nalazi se na najnižim nivoima u istoriji. Ova kompanija u celini je vredela 120 milijardi dolara u 2000. godini, ali se danas procenjuje na svega 12 milijardi.

Na listi poznatih elektronskih gubitnika u prošlom tromesečju našli su se i "Tošiba" sa minusom od oko 170 miliona evra i "NEC", koji je početkom godine najavio otpuštanje 10.000 radnika širom sveta, sa gubitkom od 250 miliona evra.

Takođe, japanski proizvođač mikročipova "Renesas" u maju je objavio otpuštanje 6.000 radnika i zatražio finansijsku pomoć od deoničara zbog gubitka od oko pola milijarde evra u 2011. fiskalnoj godini.

Uzroci pada

Najveći uzrok ovakvih loših rezultata u poslovanju japanske elektronske industrije je izuzetno visoki jen koji znatno poskupljuje japanske proizvode u inostranstvu. Japanska valuta se skoro čitavu deceniju kretala na nivoima od oko 110 do 140 jena za američki dolar i 120 do 170 jena za evro, ali u poslednje dve godine beleži nezaustavljiv rast, pa sada jedan dolar vredi samo oko 78, a evro oko 95 jena.

Gledano po sektorima poslovanja, najveći uzročnik gubitaka u poslovanju japanskih elektronskih proizvođača su slabi rezultati u prodaji televizora.

U ovoj oblasti vlada ogromna domaća i međunarodna konkurencija, pa je poslednjih godina u toku pravi rat cena, pri čemu se najsavremeniji skupi televizori širokih ekrana gotovo daju u bescenje.

Uređaji koji su u Japanu pre četiri i po godina stupili na tržište po ceni od oko 3.000 dolara sada se potrošačima daju i za samo 500, ne da bi se ostvario profit, već da bi se, i po cenu gubitaka, u određenoj meri zadržala prisutnost na tržištu i sprečio prelazak kupaca u tuđe prodavnice, naročito one južnokorejskih i tajvanskih proizvođača.

Najveći udarac japanskim preduzećima koja su uložila milijarde dolara u razvoj LCD i plazma ekrana zadaju južnokorejski giganti "Samsung" i "LG", koji su im se približili po kvalitetu, a konkurentniji su kada su u pitanju cene.

Muke japanskih proizvođača produbljuje i teška ekonomska situacija u Evropi, gde je osetno opala potražnja za japanskim kompjuterima, fotoaparatima i muzičkim uređajima.

Pored smanjenja radne snage i racionalizacije u proizvodnom procesu, japanske elektronske firme spas traže i u povezivanju sa stranim preduzećima, uglavnom tajvanskim.

"Šarp" je tokom proleća zatražio finansijsku injekciju od dve milijarde evra od tajvanske grupe "Fokskon" u čijem sastavu se nalaze fabrike koje za potrebe "Epla" u istočnoj Aziji proizvode "aj fon".

Sa druge strane, "Soni" se opredelio za tehnološko povezivanje sa tajvanskim proizvođačem "AUO" u oblasti razvoja i proizvodnje nove generacije displeja od tečnog kristala, kao i za povezivanje sa kineskim proizvođačem kućnih uređaja "Hajsensom," radi smanjivanja troškova proizvodnje televizora i proširivanja prodajne mreže u Kini.