Pusta sela Srbije

Staračka domaćinstva, napuštene kuće i nerazvijena poljoprivredna proizvodnja. Tako, u najkraćem, izgleda prosečno selo u Srbiji. Stanovnici sela, stručnjaci i zvaničnici, složni su da je selu potrebna pomoć. Tako će se i ostvariti očekivanje premijera Ivice Dačića, da Srbija postane veliki izvoznik hrane i bašta Evrope.

U selima u Srbiji ima oko 50 hiljada napuštenih kuća, a još oko 150 hiljada privremeno su nenaseljene. Uz to mnoga imanja se već godinama prodaju u bescenje. Neka se nude i za manje od 1000 evra, ali kupaca nema.

U svakom četvrtom selu najmlađi stanovnik stariji je od 60 godina. Mladi se teško odlučuju da ostanu i da se bave poljoprvredom.

"Nešto što bi po meni bio prioritet, to su sistemi za navodnjavanje, sistemi za protivgradnu odbranu. Možda bi se na taj način podigla poljoprivreda na viši nivo, da dođemo neke industrijalizacije poljoprivrede i na taj način da namamimo mlade da ostanu na selu", smatra Živica Terzić iz sela Mokrin.

Slaviša Slavković iz sela Pejkovac kaže da bi rešavanjem problema navodnjavanja poljoprivredna proizvodnja bila 100 odsto veća.

"Da mladim ljudima koji imaju mehanizaciju, da im vlada omogući da povećaju svoja gazdinstva, da kupovinom zemlje na večito ili zemlju u zakup da bi mogli da rade. U ovom momentu oni od krupnih poljoprivrednih proizvođača ne mogu da dođu do zemlje", poručuje Jefta Prodanov iz Mokrina.

Da je hitno potrebna strategija razvoja sela, slažu se i u Odboru za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Osim što bi novom agrarnom politikom trebalo rešiti problem usitnjenih parcela, navodnjavanja i odvodnjavanja, kažu, treba podsticati i udruživanje poljoprivrednika.

"U tom pogledu imamo tradiciju zemljoradničkog zadrugarstva koja je zanemarena. Zadruge bi bile odgovor, nove zadruge, novog tipa na tu situaciju. Prema tome zadrugarstvo kao osnova društvenog uređenja poljoprivrede koja pomaže i razvoju i održanju srpskog sela", ističe predsednik Odbora SANU za selo Milovan Mitrović.

Da agrarni budžet treba da bude veći, stara je priča. Ipak, iz Vlade poručuju da posle rebalansa ne treba očekivati više novca, već tek od naredne godine. Prvog dana po preuzimanju dužnosti, ministar poljoprivrede obećava da će raditi na oživljavanju i razvoju sela, svestan da motivisati ljude da tamo ostanu neće biti lak posao.

Ministar Goran Knežević poručuje da ljudi koji žive na selu treba da imaju uslove života slične onima u gradu i imaju dostupne vrtiće, zdravstvenu zaštitu i pozorište.

"A to možemo postići predvidivošću agrarne politike i time da će ljudi moći da isplaniraju. Kad on može da isplanira sebi za sledećih 2,3 ili 5 godina unapred šta će raditi, koliko će zaraditi i kojim sredstvima će raspolagati, onda će imati interes da ostane tamo", poručuje ministar Knežević.

Ministar poljoprivrede najavljuje da će do decembra biti donet zakon, a ne uredbe o podsticajima u poljoprivredi, kako bi proizvođači mogli da planiraju proizvodnju.