Afera "Agrobanka"

Zbog nenaplativih potraživanja, krajem prošle godine u "Agrobanci" je uveden stečaj, a iz budžeta su izdvojena značajna sredstva za osnivanje "Nove Agrobanke". Osim poreskih obveznika, oštećeni su i mali akcionari, koji prete tužbom.

Iz Vlade stižu i najave da bi afera u vezi sa jednom bankom mogla da bude rasvetljena već do kraja avgusta. Iako prvi potpredsednik Vlade Srbije zadužen sa bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala Aleksandar Vučić u sinoćnoj emisiji RTS-a "Reč na reč" nije precizirao o kojoj banci se radi, u javnosti se spekuliše da je reč o "Agrobanci".

Akcionari "Agrobanke" doživeli su sudbinu štediša nekadašnjih piramidalnih banaka. Štedišama "Dafiment" i "Jugoskandik" banke država je, doduše, posle mnogo godina, dala obveznice, pa proizlazi da su se mali akcionari "Agrobanke" više kockali od njih.

"Nije uopšte sporno da je kompanija poslovala loše, nego to što je to loše poslovanje bilo skriveno iza finansijskih izveštaja koji su pokazivali kvalitetno poslovanje i samim tim mnogi investitori su se u skladu sa tim i ponašali", kaže Nenad Gujaničić, berzanski posrednik.

Mali i srednji poverioci "Agrobanke" u stečaju ne gube nadu, jer se najavljuje preispitivanje krivične odgovornosti poslovodstva.

"Veliko je pitanje prvo da li će biti gonjeni, za šta će biti gonjeni, pa tek onda možemo da damo preciznije odgovore da postavimo pitanje da li bi oni mogli da se obeštete iz privatne imovine takvih lica", kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.

Međutim, pravila su takva, kaže Đorđević, da osobe koje su oglašene krivično-odgovornim za nanošenje štete, mogu da odgovaraju svojom ličnom imovinom.

Za razliku od malih akcionara, veliki deponenti, "Hipo grupa" i strani investicioni fondovi, ne mogu da računaju na isplatu štete. Oni su najavili međunarodnu tužbu.

"Ne smemo da rizikujemo 70 miliona evra koliko se priča da će strani investitori pokrenuti tužbe pred evropskim institucijama, već država mora da utvrditi gde je krivica nastala, da preduzme konkretne mere da zaštiti svoje građane, a i sektor bez koga nema razvitka, a to su strane investicije", kaže Vladimir Krulj, ekonomski konsultant.

Štetu zbog propasti "Agrobanke" već plaćaju poreski obveznici. Kako bi sprečila domino efekat u bankarskom sistemu, država je uložila 220 miliona evra u "Novu Agrobanku".