Lešnici "naporni" za Srbe

Iako ima dobre uslove za gajenje lešnika, Srbija uvozi 90 odsto potrebnih količina ovog koštičavog voća, najviše za potrebe konditorske industrije. Biljka koja ne traži mnogo nege i zaštite, čiji plodovi uvek imaju visoku otkupnu cenu, čini se idealnom za one koji žele da ulože novac na sigurno.

Ipak, glavni razlog što nema više uzgajivača lešnika je činjenica da je potrebno čekati gotovo čitavu deceniju da se uloženo višestruko vrati.

Agronom Milan Grubanov iz Pančeva tvrdi da nisu potrebna velika ulaganja za sadnju plantaže leske. Sadnica košta od jedan i po do pet evra u zavisnosti od toga da li su kalemljene ili ne.

Po hektaru je potrebno oko 400 mladih biljaka. U početku mora da se uloži u sistem za navodnjavanje, što je još nekoliko hiljada evra u zavisisnosti od modela.

"Kada lešnik uđe u pun rod u devetoj godini, može da donese prinos do četiri tone po hektaru što je jako dobro. Nema određenog plasmana svako se snalazi, svako je svoj komercijalista", kaže Grubanov.

Nema mnogo posla u plantaži leske. Voće je otporno na bolesti, najveći posao je sakupljanje zrelih plodova.

Smilja Mikša Jeretina kaže da lešnik puštaju da prirodno sazri i da ga skupljaju sa zemlje.

Nema tačnih podataka koliko je hektara pod lešnikom. Povećava se interesovanje za gajenje tog voća, pa je prema nekim procenama sada pod leskom oko pet stotina hektara.

Zašto među proizvođačima do sada nije prihvaćena leska kao drugo voće, iako se kako kažu stručnjaci na uložen dinar kasnije vraća četiri.

"Obrt kapitala je veoma spor, veliki broj ljudi koji ulaže novac ne želi jer ona stupa u punu rodnost sa osam devet godina i tek tada vraća uloženi novac", kaže Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Inače, cena lešnika u ljusci je 160 do 200 dinara za kilogram. Očišćenom raste cena jer se uglavnom uvozi iz Turske. Cena jezgra domaće proizvodnje prati vrednost evra, pa je kilogram sa 650 otišao na 800 dinara.