Srbiji preti kriza javnog duga?

Fiskalni savet upozorio je da bi Srbija mogla već u ovoj godini da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere. Javni dug Srbije trenutno je 50 odsto bruto domaćeg proizvoda i nastaviće da raste, navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

Savet procenjuje da bi javni dug krajem godine mogao da bude veći od 55 odsto BDP-a.

Takođe, procena Saveta je da će, ako se ništa ne preduzme, do kraja godina budžetski deficit biti veći od dozvoljenog oko 50 do 60 milijardi dinara, tako da bi na kraju 2012. iznosio 200 milijardi dinara.

Deficit bi u tom slučaju umesto 4,25 iznosio 6,2 odsto BDP-a, procenili su članovi Saveta na predstavljanju "Predloga mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine".

Do kraja godine će za finansiranje budžetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog zaduživanja biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zaduživanja do kraja godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je da će, da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede oštre mere za smanjivanje budžetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vraćanje javnog duga u prihvatljive okvire.

U slučaju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti "eksplozija" javnog duga i budžetskog deficita, što podrazumeva "eksploziju" inflacije i kursa dinara, masovna otpuštanja, pad plata i penzija, upozorili su članovi Fiskalnog saveta.

Kratkoročne mere podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezanje rashoda.

Pavle Petrović je precizirao da bi plate i penzije trebalo da budu zamrznute od oktobra ove godine i tokom naredne godine, čime bi bila ostvarena ušteda od 200 do 300 miliona evra.

Poreska reforma, koja bi donela uštedu od 300 miliona evra, podrazumeva bi smanjenje poreskog opterećenja rada, sa 65 na 54 dinara na isplaćenih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i povećanje PDV-a na 22 odsto od jula ili povećanje tog poreza na 20 odsto i smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto, što je, prema rečima Petrovića, ekonomski bolje rešenje, ali je pitanje da li je politički ostvarivo.

Među kratkoročnim merama je i dodatno rezanje rashoda za 400 miliona evra, i ono podrazumeva vraćanje modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smanjenje subvencija, koje su izdašne i neselektivne, kao i ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova, rekao je Petrović.

Kako je naglasio prvi čovek Fiskalnog saveta, jasno je da ušteda od milijardu evra nije moguća bez zamrzavanja plata i penzija i poreske reforme, kao i da je na kratak rok potrebno znatno veće prilagođavanje rashoda nego prihoda.

Nepovoljna okolnost je to što će, umesto planiranog rasta BDP-a u Srbiji od 1,5 odsto u 2012. najverovatnije doći do stagnacije, a u slučaju produbljivanja krize u Evropskoj uniji i do pada BDP-a, ukazao je Fiskalni savet.

Ocena tog nezavisnog tela jeste da je za kratkoročnu održivost javnih finansija i izbegavanje krize javnog duga neophodno da se sadašnji budžetski deficit u 2013. godini smanji sa 6,2 na tri odsto BDP-a, odnosno za oko milijardu evra.