Milijarde za "Bankiju"

U evrozoni još nema rešenja za Grčku, a sa juga preti novi problem. U Španiji, četvrtoj među ekonomijama koje koriste evro, u toku je akcija spasavanja jedne od najvećih banaka. "Bankiji" treba više od 15 milijardi evra da bi izbegla bankrot. Ako ne bude spasena, nastaće veći manjak u španskim finansijama. Strahuje se da bi vlada u Madridu zbog toga mogla da zatraži međunarodnu pomoć. To bi sudbinu evra učinilo još nesigurnijom.

Na berzi u Madridu akcije "Bankije" se ne prodaju i ne kupuju. Banka je tražila da se obustavi trgovina, jer su, kada je javnost saznala da joj preti bankrot, akcije potonule.

"Bankija" je stvorena pre dve godine na nezdravim temeljima - objedinjavanjem sedam problematičnih regionalnih štedionica koje su davale pozajmice za kupovinu kuća i stanova, koji su izgubili vrednost kada je 2008. godine puklo špansko tržište nekretnina.

Vlada joj je prošlog meseca već dala oko pet milijardi evra, ali pokazalo se da to nije dovoljno i štediše su počele da povlače novac. Stručnjaci ih umiruju.

"Po španskom zakonu, banka i vlada garantuju za uloge do 100 000 evra. Osim toga, banka je delimično nacionalizovana, pa je javna institucija iza koje stoji španska vlada. Sigurnija je nego ranije", kaže Hoze Ramon Pin iz "Poslovna škole" IESE u Madridu.

Od stanja bankarskog sistema zavisi hoće li i Španija morati da traži pomoć od partnera u Briselu i MMF-a, a to bi bilo loše za već uzdrmanu evrozonu. Pod pritiskom Evropske unije vlada je angažovala nezavisne revizore da procene stanje španskih finansija.

"Španske banke mogle bi biti izvor novih nevolja. Bankija je verovatno početak veće krize koja bi mogla da se proširi preko granica Španije", navodi Štefan Šarfeter, iz "Bader banke" u Frankfurtu.

Španski stručnjaci, međutim, objašnjavaju da ne bi trebalo očekivati da i druge tamošnje banke zapadnu u nevolju kao "Bankija", jer su manje pozajmljivale kupcima nekretnina, pa nisu pretrpele tako veliki udar.

Bilo kako bilo, problem ove španske banke ukazuje na potrebu da evrozona počne reformu finasijskog sektora i stvori jedno zajedničko telo zaduženo za banke u nevolji, a posebno za nadzor nad velikim bankama koje se prostiru preko granica jedne države.