Nabuko izdahnuo

Britanski energetski gigant "Britiš petroleum" otkazao je učešće u gradnji gasovoda "Nabuko" jer nije isplativ, čime je ovaj projekat definitivno propao. Planirani gasovod trebalo je da smanji zavisnost Evrope od gasa iz Rusije, otvaranjem linije za dostavu tog energenta iz centralne Azije i sa Bliskog istoka.

Britanska kompanija više ne razmatra opciju da putem gasovoda "Nabuko" transportuje gas od gasnog polja "Šah Deniz" u Azerbejdžanu, izjavio je šef sektora za naftne prerađevine u BP Ian Kon, a preneo Rojters.

Nalazište "Šah Deniz" trebalo je da bude glavni izvor snabdevanja gasom za "Nabuko", a iz njega bi godišnje odlazilo oko 16 milijardi kubnih metara gasa kroz 4.000 kilometara dug gasovod, ukupnog kapaciteta od 30 milijardi kubnih metara godišnje.

Austrijska naftna kompanija OMV, koja rukovodi projektom "Nabuko", nadala se da će obezbediti pun kapacitet gasovoda privlačenjem snabdevača iz Turkmenistana, Iraka, a možda čak i Irana. BP međutim, smatra da gasovod koji bi neodređeni vremenski period bio poluprazan nije ekonomski održiv.

Brisel je lobirao kod država EU da podrže "Nabuko", za čiju je izgradnju potrebno preko 12 milijardi dolara, ali na kraju nijedna zemlja nije bila spremna da priloži dovoljno novca.

Evropska komisija odbila je da prihvati poraz, navodeći da je izgradnja kompletnog gasovoda i dalje na stolu, uprkos negiranju BP.

Kon je poručio da BP i azerbejdžanska naftna kompanija "Sokar" sada razmatraju izgradnju manjeg gasovoda u okviru prvobitnog "Nabuko" plana, nazvanog " Nabuko-vest", zajedno sa nemačkom komapnijom RVE i mađarskom grupacijom MOL.

Novi gasovod bio bi tri puta kraći od prvobitno planiranog, a protezao bi se od tursko-bugarske granice do Austrije.

Prvobitini projekat "Nabuko" predviđao je izgradnju gasovoda dugog 3.900 kilometara, koji bi povezao zemlje centralne Azije sa Austrijom preko teritorije Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske. Rok za početak izgradnje i puštanje u rad tog gasovoda su više puta odlagani.

Bugarski parlament je u sredu podržao gradnju "Nabuka", ali ta podrška, očigledno nije bila dovoljna za britanskog energetskog giganta.

Šansa za "Južni tok"

Otkazivanje izgradnje gasovoda "Nabuko", dodatno će se pozitivno odraziti na početak izgradnje "Južnog toka", čija realizacija nikad nije ni dovođena u pitanje, ocenjuju stručnjaci za energetiku.

Srbija je u potpunosti posvećena relizacija projekta gasovoda "Južni tok", koji iz Rusije treba da doprema gas do zemalja jugoistočne Evrope, kažu u Ministarstvu infrastrukture i energetike Srbije, u kome ne žele da komentarišu otkazivanje projekta "Nabuko", jer kako ističu, taj gasovod nije ni bio planiran da prolazi kroz Srbiju.

"Južni tok" je transevropski projekat u kome treba da učestvuje nekoliko najmoćnijih evropskih država i očekujemo da deonice tog gasovoda počne da se gradi kroz Srbiju krajem ove godine, ističu u srpskom ministarstvu energetike.

Osim značajnih prihoda od tranzitnih taksi koje će Srbije imati na osnovu tog projekta, naša zemlja će obezbediti dovoljne količine gasa za potrebe građana i industrije, a taj gasovod će omogućiti i izgradnju nekoliko novih gasnih elektrana u Srbiji, dodaju u ministarstvu.

Realizacija gasovoda "Nabuko" je otkazana zbog neekonomičnosti tog projekta, jer ne postoje dovoljne količine gasa za taj gasovod, izjavio je danas Tanjugu urednik Energoportala Dragan Nedeljković.

Rusi su još ranije, kako je istakao, zakupili na nekoliko decenija gasna polja u bivšim sovjetskim republikama među kojima su Turkmenistan, Azerbejdžan.

Idejni tvorci "Južnog toka" su od početka bili sigurni da će taj gasovod biti izgradjen, jer i pored "Severnog toka" kojim se preko Baltičkog mora doprema ruski gas u severnu i zapadnu Evropu, postoji dodatna potreba za još jednim gasovodom "Južni tok" koji će ostatak Evrope snabdevati potrebnim količinama gasa, dodao je Nedeljković.

On je dodao da je opravdanost i isplativost tog projekta još veća ako se ima u vidu novonastala situacija koja se tiče prestanka i smanjenja proizvodnje energije iz nuklearnih elektrana, zbog čega postoje potrebe za dodatanim količinama energije.

Za izgradnju gasovoda "Nabuko" koji su mnogi smatrali konkurentskim projektom gasovodu "Južni tok" lobirao je Brisel kod država EU da podrže "Nabuko".

Za izgradnju "Nabuka" procenjeno je da je potrebno više od 12 milijardi dolara, ali na kraju nijedna zemlja nije bila spremna da priloži dovoljno novca.

Evropska unija je zbog gasne krize pre tri godine, procenila da joj je potrebno da se ovim energentom snabdeva iz više izvora, s obzirom na česte tenzije između Rusije i Ukrajine, preko čije teritorije ruski gas dolazi do evropskog tržišta.

Izgradnja više gasovoda, trebalo bi, prema ocenama Brisela da poveća energetsku bezbednosti Evropske unije i zemalja članica, kao i da spreči poremećaje na tržištu koje prekid u snabdevanju gasom može da prouzrokuje.

Evropska unija većinu svojih potreba za gasom pokriva iz uvoza, a najviše ovog energenta, oko 36 odsto uvozi se iz Rusije. Procene stručnjaka govore da će posle izgradnje "Južnog toka" i "Severnog toka" udeo ruskog gasa u uvozu Evropske unije povećati na 60 odsto, do 2030. godine.