Američka ekonomija hvata zalet

U Sjedinjenim Američkim Državama je u poslednjem tromesečju prošle godine ostvaren rast od tri odsto, a povećavaju se zaposlenost i potrošnja.

Broj Amerikanaca koji traže pomoć za nezaposlene najmanji je u poslednje četiri godine. Broj od oko 360.000 nezaposlenih može da se poredi sa vremenom od pre aprila 2008. godine pre nego što su milioni ljudi počeli da gube posao.

To je novi znak da se tržište rada u najvećoj ekonomiji na svetu poboljšava, uz onaj da je stopa nezaposlenosti pala u 29 saveznih država, pa i u onima koje su izdržale najveći udar recesije.

Ko zarađuje, taj i troši, pa veću zaposlenost prati veća domaća potrošnja. U februaru je porasla za 0,8 odsto i najveća je u poslednjoj godini dana. To daje osnova ekonomistima da ove godine očekuju veći ekonomski rast.

"Mnoge dobre stvari se dešavaju, a dve najbolje su te da su se investitori probudili i shvatili da ekonomija hvata zalet i da su pretnje od nove recesije skinute s dnevnog reda", kaže Fred Dikson, berzanski strateg.

Uprkos tome, američka centralna banka će, po svemu sudeći, nastaviti da primenjuje stimulativne mere, jer njen šef smatra da je oporavak tržišta rada, iako je dobrodošao, još nedovoljan.

"Zaposlenost je još daleko od normalne, što se ogleda, na primer, u visokom nivou dugoročne nezaposlenosti. Osim toga, mi ne smemo da budemo sigurni da je tempo poboljšanja na tržištu rada održiv", rekao je Ben Bernanki, direktor Federalnih rezervi SAD.

Ben Bernanki objašnjava da smanjenje stope nezaposlenosti nije u skladu sa stopom ekonomskog rasta. Time je opovrgao spekulacije američkih ekonomista da bi centralna banka mogla da pooštri monetarnu politiku.

Federalne rezerve duže od tri godine drže kamatnu stopu blizu nule da bi se podstakao održiv ekonomski rast.