Svetskoj krizi nazire se kraj?

Sve je više pokazatelja koji ukazuju na to da se možda nazire kraj svetske ekonomske krize. U Americi se povećavaju zaposlenost i potrošnja, a recesioni udar na evrozonu slabiji je nego što se očekivalo. Ako se tome doda da se u zemljama BRIK-a održava privredni rast, ima opravdanja za oprezni optimizam.

Zbog sve više pozitivnih pokazatelja, popravlja se raspoloženje svetske ekonomije, posebno zbog toga što ih najviše ima u Americi, najvećoj privredi sveta.

U februaru je, kao i u prethodna dva meseca, otvoreno više od 200 hiljada novih radnih mesta, i to u proizvodnom sektoru, prvenstveno u automobilskoj industriji, jer se automobili sve više prodaju.

"Ako stopa nezaposlenosti padne ispod sadašnjih 8,3 odsto i izveštaji o broju zaposlenih budu glavna vest, ljudi će imati još više vere u oporavak", smatra Beti En Bovino analitičar agencija "Standard end Purs".

Više zaposlenih znači i veću potrošnju, čak i na tržištu nekretnina. Veliki broj novih radnih mesta je u malim i srednjim preduzećima, koja postaju značajan oslonac američke privrede.

"Stalno su nam potrebni novi radnici. Mnogi kažu da je naš posao sezonski, ali ja objašnjavam da kod nas uvek ima posla, a ponekad više nego obično", kaže vlasnica pekare u Njujorku Bobi Lojd.

S druge strane okeana, u Evropi, nema takvih pokazatelja kao u Americi, ali su, kako kažu analitičari, stvari manje loše nego što su mogle da budu.

Grčka je restrukturirala dug, a Evropska centralna banka ubrizgala novčanu injekciju bankama koje su tako održale likvidnost, pa su ekonomije u manjoj recesiji nego što se prognoziralo.

Pošto je izbegnuta katastrofa evrozone, zemlje izvoznice kapitala, posebno Kina, povećavaju ulaganja u inostranstvu. Tržišta akcija su stabilnija. Ipak, bitka s krizom nije završena i oprez je neophodan.

"Svetska ekonomija je na putu oporavka, ali nema mesta za manevrisanje, a posebno ne za političke greške. Situacija nije toliko teška kao što je bila, odmakli smo se od ponora, ali još postoje osetljive tačke koje moramo rešavati u narednim mesecima", navodi direktorka MMF-a Kristin Lagard.

U prethodne tri godine, nekoliko puta su tonule nade da će ekonomski rast biti održiv, zbog naglog rasta cene nafte, na primer, a takav rizik sada postoji zbog napetosti oko iranskog nuklearnog programa. Ali, ako bi se ohrabrujući ekonomski pokazatelji u svetu održali, oni bi se vremenom osetili i u Srbiji.