Mladi beže od preduzetništva

Rezultati istraživanja Građanskih inicijativa pokazuju da većina mladih do 30 godina nije motivisana da se bavi preduzetništvom u Srbiji, niti planira profesionalnu karijeru u toj oblasti.

Više od polovine ispitanika smatra da u Srbiji nije dobar ambijent za preduzetništvo zbog visokog rizika poslovanja, pa sigurnost vide u javnom sektoru.

Otvaranje firme je skupo i komplikovano, a zarada srazmerna uloženom radu i vremenu mala, smatra 70 odsto ispitanih.

"Dozvolu smo čekali 7-8 meseci. U tom periodu smo postojali kao firma i imali troškove, a nismo mogli da se bavimo onim za šta smo se registrovali. Bilo je tu administrativnih prepreka u smislu trajanja procedura, dok su prošle kroz ministarstvo, dok nismo dobili posao", kaže Aleksandar Cvetić, koji je posle diplomiranja na Mašinskom fakultetu započeo privatan posao.

Materijalna podrška države u prvim godinama poslovanja, zdravija tržišna konkurencija i povoljniji krediti presudni su za mlade da se okušaju u preduzetništvu.

Najnovija istraživanja pokazuju da bi tek trećina mladih napustila državni posao da bi pokrenula sopstveni.

"Videli smo da mladi sigurnost zaposlenja vide u javnom sektoru, oni vide državu kao najsigurnijeg poslodavca i smatraju da u državnoj službi mogu steći jako dobro profesionalno iskustvo, kao i da su državni službenici plaćeni srazmerno poslu koji obavljaju", kaže Marko Stojanović iz Građanskih inicijativa.

Vesna Vidojević iz Ministarstva omladine i sporta kaže da je prva godina najkritičnija za mlade i da im treba pomoći.

"Biti mladi preduzetnik danas u Srbiji nije lako, ali je to veliki izazov i prilika za mlade ljude da zaista promene svoju sredinu, okruženje i utiču na kvalitet svog života", kaže Vidojevićeva.

Praksa pokazuje da mladi koji započinju privatan biznis nemaju dovoljno veština i iskustva u vođenju posla, a preduzetnički duh u Srbiji koji bi trebalo da se neguje kroz školovanje, nije dovoljno razvijen.

Miloš Došen iz Centra za razvoj preduzetništva Privredne komore Beograda kaže da bi strateški pristup morao da se zasniva u uvođenju preduzetničkog obrazovanja u sve nivoe obrazovnog sistema.

Prema njegovim rečima preduzetničko obrazovanje bi prvenstveno trebalo da postoji u sistemu srednjih stručnih škola i fakulteta, gde postoje mladi ljudi koji mogu da budu motivisani i pokrenuti da naprave poslovni poduhvat ukoliko bi imali pravu predstavu o tome i ukoliko bi imali pravu podršku.

Prema strategiji ekonomskog razvoja Srbije do 2020. godine, ključnu ulogu bi trebalo da imaju mala i srednja preduzeća u kojima bi posao nosili mladi koji sada imaju između 15 i 30 godina.

Problem je što 58 odsto njih ne planira da počne sopstveni biznis u narednih pet godina.