Prednosti životnog osiguranja

Posle buma od pre četiri godine, kriza je usporila razvoj životnog osiguranja u zemlji. Ipak, u prošloj godini blago je povećana prodaja životnih polisa, dok sve ostale oblasti osiguranja beleže pad.

Ulaganje u životno osiguranje dostiglo je 12 evra po stanovniku, dok su građani zemalja Evropske unije u takve polise, u proseku, uložili po 1.400 evra.

Uz izdvajanje 80 dinara dnevno, može da se kupi najjeftinija polisa životnog osiguranja. U slučaju smrti, a kod kombinovanih polisa i teže bolesti, već posle prve uplate osiguravajuća kuća isplaćuje oko 5.000 evra. Ako je reč o nesrećnom slučaju, i trostruko više.

Uz sve nesigurnije plate koje jedva krpe kućne budžete, retki su oni koji izdvoje za osiguranje.

"Veoma je važno da to budu nosioci izdržavanja porodica, obično je to jedan zaposlen i ako nije životno osiguran, sa tim malim izdatkom u toku meseca, stvara veliki rizik za sebe, i ne samo za sebe, već i za članove svoje porodice", kaže Milenka Jezdimirović, direktorka Dunav osiguranja.

Bolje je uplaćivati jednom godišnje, nego mesečno, jer se troškovi obrade dodatno plaćaju. Osim visine uplate i perioda na koji ste se obavezali, garantovana isplata određuje se i na osnovu starosti, zdravstvenog stanja i toga koliko rizično živite.

"Posle infarkta čovek treba da razmišlja da li da štedi za svoju finansijsku budućnost, ili da se možda osigura za druge bolesti, za istu bolest neće moći da ima pokriće", kaže Kristof Cetl iz Grave osiguranja.

Odnedavno, u ponudi je i životna polisa u kojoj se garantovana isplata povećava ako njen vlasnik na određeni rok isključi rizik smrti.

"Mlađi ljudi mogu da kažu da to njima ne treba, osiguranje za slučaj smrti u periodu od 5 do 10 godina, a kasnije se uključuje kada dobije porodicu i postaje odgovoran prema nekome ko ostaje iza njega. Na taj način se dobija veća osigurana suma", kaže Dragan Filipović, Viner štediše osiguranje.

Uz takvu polisu, najveći dobitak mogli bi da imaju vremešniji građani. Ako bi isključio osiguranje od smrti, jedan pedesetogodišnjak bi, na primer, mogao da dobije i upola veću isplatu. Problem je što u tim godinama takva odluka nije baš racionalna.

Po definiciji, kupovinom polise, prodajemo nas životni rizik. Ako smo to učinili dok smo mlađi, zdravi i nižim uplatama na duži rok, postupili smo kao dobri trgovci, jer nam je u tom slučaju osiguranje najeftijnije, a garantovana isplata najveća.