Litar benzina 150 dinara

Gorivo je jutros ponovo poskupelo. Najprodavaniji evrodizel, i evropremijum od 98 oktana, prvi put su skoro izjednačeni sa cenom koja, zavisno od pumpe iznosi od  149 do 150 dinara po litru.

To je treće poskupljenje za nedelju dana.

Bezolovni benzin BMB od 95 oktana košta 144 dinara, a dizel D2 na pumpama NIS-a košta 141 dinar.

Na pumpama različitih naftnih kompanija u Srbiji u protekle dve, tri nedelje, gorivo u Srbiji je poskupelo pet puta za oko 10 dinara po litru.

Od početka godine litar goriva skuplji je za skoro 15 dinara, pa je Srbija u regionu ponovo u vrhu po cenama derivata.

Prema rečima ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovića, prethodnih nedelja nafta je poskupela na svetskim tržištima sa 107 na 126 dolara po barelu.

U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) ističu da je prosečna maloprodajna cena goriva u Srbiji za prethodnih devet meseci porasla od 4,3 do 8,1 odsto odnosno cene su više za šest do devet dinara po litru u zavisnosti od derivata, dok je TNG u tom periodu poskupeo za 17,4 odsto.

Asocijacija potrošačkih organizacija Srbije (APOS) pozvala je potrošače u Srbiji da 15. marta, na Svetski dan potrošača, ne kupe nijedan litar goriva, u znak protesta što je cena goriva od početka godine porasla za 10 odsto.

To znači povećanje cena od čak pet odsto na mesečnom nivou, jer niko ne želi da se odrekne ogromnog dela dobiti, bilo kroz akcize i poreze, bilo kroz marže i zato neka Svetski dan potrošača bude dan kada će sve benzinske pumpe biti prazne - makar na jedan dan, poručuje APOS.

Ekonomista Ljubodrag Savić izjavio je Tanjugu da s obzirom da Srbija uvozi više od polovine potrebnih količina nafte, cene nafte na svetskoj berzi se odražavaju na domaće cene goriva, ali i dodao da je visoko zahvatanje države u ceni goriva.

On je ukazao da i kad cena nafte na svetskom tržištu oscilira i pada, kod nas retko pojeftinjuju naftni derivati, a ponekad se i minimalno povećanje cena nafte koristi za poskupljenje goriva.

Ekonomista Milica Bisić ranije je izjavila da na cene goriva u Srbiji značajno utiču akcize na naftne derivate koje su među najvišima u regionu.

Uticaj svih poreskih obaveza na visinu cene benzina u Srbiji je 52 odsto, što je 23 odsto više od proseka u regionu.

Kada je reč o dizelu, Srbija spada u red zemalja sa najvećim uticajem svih poreskih obaveza na visinu cena tog naftnog derivata u iznosu od 41,9 odsto, što je 17 odsto više od proseka u regionu.

Stručnjak za energetiku u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ljubinko Savić podsetio je da od liberalizacije tržišta naftnih derivata samo tržište reguliše cene goriva i dodao da je reč o nafti kao berzanskoj robi čije se oscilacije cena na svetskom tržištu reflektuju na srpskom tržištu.

Uz na rast cena naftnih derivata utiču i kursne razlike i stalno slabljenje vrednosti dinara u odnosu na evro i dolar.

Savić je u izjavi Tanjugu napomenuo da Srbija uvozi oko 60 odsto potrebnih količina nafte i da iz domaćih izvora imamo nešto više od milion tona godišnje i dodao da Srbija nema strateške rezerve nafte i naftnih derivata, već samo zalihe iz Robnih rezervi, koje se koriste kada je vanredna situacija. Strateške rezerve u drugim zemljama su za oko 90 dana i to onih naftnih derivata koji se uvoze.