Slab dinar, visoke cene

Početak marta potrošačima donosi poskupljenja mlečnih proizvoda, kućne hemije pojedinih proizvođača, nekih uvoznih slatkiša. Povećanje cena najčešće se pravda jačanjem evra i poskupljenjem energenata na svetskom tržištu.

Iz Organizacije za zaštitu potrošača poručuju da mnoga poskupljenja nemaju ekonomsku opravdanost i traže redovnije kontrole proizvoda.

"Kontrola treba da utvrdi koliko ta roba koja će poskupeti dugo stoji u magacinima, koliko se poštuje da li je istekao rok trajanja. Kazne za takve prekršaje su od milion do tri miliona dinara. Kad bi inspektori krenuli u kontrolu, mnogim trgovcima ne bi padalo na pamet da robu koju drže mesecima redovno poskupljuju", kaže Goran Papović iz Organizacije za zaštitu potrošača.

Čini se da srpski kupci po džepu osete samo slabljenje domaće valute ili poskupljenje sirovina na svetskom tržištu. Kada dinar počne da jača ili energenti pojeftine, retko da se to odražavalo na niže cene.

Ekonomista Nebojša Savić kaže da se svi poremećaji na tržištu, bilo da se radi o rastu cena na domaćem tržištu ili o promeni kursa, odražavaju na kretanje cena.

"Neki proizvodi imaju veću uvoznu komponentu, neki manju, neki imaju za svoje inpute domaće proizvode. Ako se radi o promeni kursa, onda se menja onaj deo u strukturi cena koji je vezan za uvoznu komponentu", navodi Savić.

Kako ističe, treba biti dosta oprezan, selektivan i utvrditi šta je to što u datom trenutku utiče na porast cena.

Država nema pravo ni mogućnost da reguliše cene na slobodnom tržištu. Međutim, u Vladi poručuju da neće dozvoliti neopravdana poskupljenja.

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović kaže da nije realno niti ima opravdanja da zbog promene kursa u ovom trenutku dolazi do povećanja cena.

"Mi ćemo posmatrati šta se dešava. Što se osnovnih životnih namirnica tiče, ne očekujem bilo kakve dramatične promene i mislim da možemo da budemo potpuno mirni", ističe ministar.

Država je prodala 10.000 tona pšenice na berzi u Novom Sadu kako ne bi rasla cena brašna, samim tim i hleba. Intervenisaće i sa 50.000 tona kukuruza kako bi se zaštitila cena mesa. Što se tiče osnovnih životnih namirnica, povećanja cena ne bi trebalo da bude, jer je na snazi uredba o ograničenju trgovačkih marži do 10 procenata.