Olakšice i za bogate

I dok većina kupuje samo najneophodnije, neki do 15. marta moraju da prijave porez na prihode ostvarene u prošloj godini.

Za srpske državljane poreska osnovica je milion 898.000 dinara, a za strance tri miliona 796.000 dinara. Ove godine, zakon predviđa olakšice i poreska oslobađanja po tom osnovu.

Ukoliko ste prošle godine zarađivali tri prosečne plate, računajući i honorare i primanja iz inostranstva – ukupno 153.000 dinara mesečno, i više, kandidat ste za plaćanje godišnjeg poreza.

Međutim, poreska prijava ne znači automatski i plaćanje poreza, jer imate pravo na poreski odbitak. Četrdeset odsto na izdržavano domaćinstvo i još po 15 odsto na svakog izdržavanog člana.

Za četvoročlanu porodicu, bračni par sa dvoje dece, u kojoj radi samo jedna osoba, računica za popust izgleda ovako: 253.000 za domaćinstvo i po 95.000 dinara za svako dete, pa je poreska osnovica umanjena za 443.000 dinara. Takođe, neki prihodi ne ulaze u poresku osnovicu.

Andrija Jovičić iz "Privrednog savetnika" kaže da bilo da je reč o dividendama i akcijama u akcionarskim društvima ili da se radi o dobiti koja je ostvarena po osnovu udela u društvu s ograničenom odgovornošću one ni ove godine nisu oporezovane i ne ulaze u osnovicu za oporezivanje.

Prema njegovim rečima, takođe ni kamate na štedne uloge ne ulaze u osnovicu za oporezivnje. Onima koji izbegavaju da prijave porez, država preti kaznama.

Pomoćnik direktora Poreske uprave Slavica Arsić Jovičić rekla je da svakom fizičkom licu koje blagovremeno ne prijavi podatke koji se oporezuju godišnjim porezom na prihod građana od 5.000 do 50.000, procesuirani su prekršajnom sudu pošto poreska uprava više nije nadležna za utvrđivanje poreskih kazni.

Prema njenim rečima, evidentirano je oko 1.000 takvih fizičkih lica koji nisu blagovremeno prijavili dohodak koji treba da se oporezuje.

Kao i svuda u svetu, naši ljudi ne vole da plaćaju poreze, pa je prošle godine porez na lična primanja prijvilo svega 20.000 ljudi. Ipak, neuporedivo više njih volelo bi da bude poreska meta na osnovu bogatstva nego da živi prosečnim standardom sa mesečnom zaradom od 40.000 dinara.

Za 2010. najveći porez platio je jedan Novosađanin, koji je mesečno zarađivao 16.000 evra.

Prodekan Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić kaže da godišnji porez na dohodak građana nema značajan finansijski efekat na budžet, već ima za cilj da tamo gde je to moguće pravično optereti one koji imaju viša primanja.

Kada je reč o zaradama sportista ili estradnih umetnika koje ostvaruju u inostranstvu, tu važi pravilo da se plaća porez u zemlji u kojoj imaju prebivalište.