Grčki sindrom u Španiji

Stopa nezaposlenosti u Španiji dostigla je kritičan nivo od 23 odsto, najviši u Evropskoj uniji. Nezaposlenost je na najvišem nivou od 1996. godine – ne radi više od pet miliona ljudi.

Kraj prošle godine u Španiji obeležio je negativan privredni rast od 0,2 odsto, a i početak nove prati isti trend.

Recesija u četvrtoj privredi evrozone je neizbežna i vlada desnog centra ne veruje da će uspeti da prepolovi prošlogodišnji budžetski deficit od osam procenata.

"Teško je zamisliti goru polaznu tačku za novu vladu. Samo prošle godine bez posla je ostalo više od 600 hiljada ljudi. Situacija se neće popraviti u kratkom roku, štaviše, biće još gora. Tržište rada treba da se reformiše tako da bude fleksibilnije i prilagođeno ekonomskim okolnostima", kaže premijer Marijano Rahoj.

Oštre mere štednje prete javnom sektoru, a veći porezi na prihode i nekretnine doneće više od šest milijardi evra.

Opozicija negoduje zbog vladinih mera. "Nova vlast ponovo prilagođava poreze na nacionalnom i regionalnom nivou, sve što su radile i prethodne vlade. Vaše opravdanje, gospodine Rahoj, da zbog visokog deficita dižete poreze, nije istina već laž", kaže Alfredo Peres Rubalkaba, lider opozicione Socijalističke partije.

Španci su kivni, na ulice Madrida izašli su vatrogasci, medicinske sestre i drugi radnici. Zbog mera štednje, tvrde, još 11 hiljada ljudi ostaće bez posla.

Premijer Rahoj oglušuje se o proteste i planira nova budžetska smanjenja od oko devet milijardi evra i novčano kažnjavanje onih koji izbegavaju plaćanje poreza.