Sankcije Iranu, teret za svet

Sankcije koje Amerika i Evropska unija žele da uvedu Iranu zbog spornog nuklearnog programa mogle bi da navedu Teheran da prekine izvoz nafte, što bi povećalo cene crnog zlata na svetskim tržištima za 20 do 30 odsto, upozoravaju iz Međunarodnog monetarnog fonda.

Ocenjujući moguće scenarije koje bi mere Zapada mogle da izazovu, MMF navodi da bi pojačane sankcije bile jednake uvođenju embarga na izvoz nafte.

Time bi izvoz Irana potencijalno mogao da bude smanjen za 1,5 miliona barela dnevno, što bi dalje uzrokovalo skok cene nafte, sličan onom od prošle godine kada je počeo rat u Libiji.

Sukobi u severnoafričkoj zemlji, koji su trajali nekoliko meseci, onesposobili su proizvodnju nafte, pa je crno zlato na berzama, usled manje ponude, preskočilo psihološku granicu od 100 dolara po barelu. 

I to nije sve. Iran je zapretio da će, u slučaju daljih pritisaka, bilo da su oružani ili finansijski, zatvoriti strateški tesnac Ormuz kroz koji prolazi više od 20 odsto svetske nafte.

Time bi problem bio dodatno pogoršan, a cene nafte drastično bi skočile. Upozorenje MMF-a dodatno pojačava pritisak na i ovako delikatnu ekonomsku situaciju u svetu.

Izbori i dužnička kriza koče sankcije

Sa jedne strane, administracija američkog predsednika Baraka Obame pokušava da nađe način kako da privoli druge zemlje da smanje uvoz iranske nafte, a da njena cena ostane ista. Skok cene nafte ne bi bio dobro primljen kod američkih glasača, a izbori u novembru se bliže.

Evropska unija, pak, ima svoje demone sa kojima se bori. Pored dužničke krize, sve veće nezaposlenosti, inflacije i velikog pada privredne proizvodnje evropskim zemljama ne treba još jedan teret na leđima. 

Ukoliko se uzme u obzir to da je EU u trećem kvartalu 2011. godine uvezla nafte za više od sedam odsto nego u prethodnom tromesečju, onda je potpuno jasno da bi bilo kakvo remećenje isporuka crnog zlata iz Teherana bilo pogubno po evropsku ekonomiju.

Iako je Unija 23. januara uvela Iranu embargo na izvoz nafte, on neće potpuno stupiti na snagu pre 1. jula, kako zemlje koje su veoma zavisne od uvoza nafte iz Teherana ne bi bile pogođene.

Potez EU usledio je nakon što je Obama 31. decembra potpisao zakon kojim se uvode finansijske sankcije Teheranu, a kojima je cilj da obeshrabri iranski nuklearni program.

Iran dnevno proizvodi oko 3,5 miliona barela nafte, uz dodatnih 500.000 barela kondenzata nafte, a izvozi oko 2,6 barela, od čega oko 50.000 barela u vidu naftnih derivata.