Iranska kriza poskupljuje gorivo

Samo što se naftno tržište oporavilo od posledica libijske krize, počeli su da prete novi naftni potresi zbog Irana. U istom danu kada je Evropska unija uvela embargo na iransku naftu, barel je na svetskim berzama poskupeo oko 10 odsto i već premašuje 110 dolara. Evropa strahuje od nestašica i poskupljenja goriva na pumpama. 

Cena sirove nafte u narednom periodu zavisiće od dva faktora - prvo da li će Iran zatvoriti Ormuski moreuz u Persijskom zalivu za naftni transport, a drugo hoće li zemlje izvoznice nafte, u tom slučaju, moći da nadoknade petinu nafte koja dolazi iz Irana.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja naftnih kopanija Srbije Zoran Obradović kaže da će sigurno doći do poremećaja u snabdevanju i porasta cena, i pored toga što će se oni truditi da tržištu ponude istu količinu sirove nafte.

U slučaju zatvaranja moreuza, postoje nagoveštaji da bi nafta svetskom na tržištu mogla da poskupi na 140 dolara, navodi profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Vladimir Krulj.

"Ono što možemo videti sa stanovišta maloprodaje je da je cena već porasla svuda, kako u Evropi, tako i u regionu", kaže Krulj.

Zbog budžetskih deficita i povećanja poreza i akciza, u većini evropskih zemalja derivati su već na istorijskom cenovnom maksimumu. Litar benzina i dizela košta od 1,5 do čak 1,70 evra.

I dok ima najava da će litar goriva dostići cenu od dva evra, za druge je to nerealno. Iako smo po cenama trenutno na sredini lestvice, poskupljenja svakako neće zaobići ni naše pumpe.

Direktor investicione firme "Citadel" Milutin Nikolić kaže da bi najpesimističniji scenario bio da cena sirove nafte skoči za 50 odsto.

"Skok sirove nafte ne znači automatski skok litra goriva na našim pumpama. Drugim rečima,  mislim da je opasnost da litar goriva na našim pumpama košta 200 dinara u ovom trenutku relativno daleka", kaže Nikolić.

Jedina olakšavajuća okolnost za Srbiju je što najviše kupuje rusku naftu tipa "ural", koja je za sada oko 10 odsto jeftinija.