Štedeti ili trošiti?

Stezanje kaiša ili potrošnja, dilema je koja se nameće u svetu od kada je kriza počela. Dok Evropska unija insistira na štednji, sa one strane Atlantika stižu upozorenja da bi to mogao biti kamen oko vrata. Najglasniji je nobelovac Džozef Štiglic, koji kaže da je takva politika ravna samoubistvu evropske ekonomije i da treba trošiti.

Štednja, štednja i opet - štednja, tako bi se mogla opisati ekonomska filozofija država u ovogodišnjim kasama širom Unije. Recept za ozdravljenje ekonomija američkog nobelovca Džozefa Štiglica, međutim, sasvim je drugačiji - potrebno je potrošnjom pokrenuti rast, a potom brinuti o manjku u budžetu.

Kao neke od prednosti potrošnje navode se veća proizvodnja i prodaja, veći izvoz i brže otvaranje radnih mesta. Kao nedostaci - veće zaduživanje, manjak u kasi, rast uvoza i veća opasnost od inflacije.

Za stezanje kaiša kao prednosti ističu se smanjenje minusa u kasi i troškova, kao i smanjenje zaduživanja i inflacije. Nedostaci su stagnacija ili spor privredni rast, spor rast zarada i, između ostalog, manje novca za subvencije privredi i poljoprivredi, što umanjuje njihovu konkurentnost.

"Nema apsolutno dobrog leka, već se bira između dva koja su manje loša. Za mene je bolja investiciona potrošnja", rekao je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja.

Nejednaka proizvodnja i potrošnja

Ekonomista Nebojša Savić navodi da to za Srbiju i nije baš dobro rešenje, jer "mi i dalje trošimo više nego što privređujemo".

Iako je i srpski budžet najavljen kao štedljiv, mnogo kritika ima na račun toga da država ne štedi i da troši na sve više nego na investicije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković saglasan je da Srbija troši više nego što zarađuje. On smatra da je stoga neophodna štednja i u privatnom i u javnom sektoru.

"Ja bih više voleo potrošnju, nego stezanje kaiša. Ali, sada je stezanje kaiša uslov da bi bila veća potrošnja, a ne obrnuto", rekao je ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec.

Ipak, za sada je izvesno da će evropski lideri, uprkos ovim sumornim prognozama, nastaviti da štede evre. A kada je reč o dinarima i srpskim zvaničnicima, čini se da će najveća briga biti kako dodatno da se ne zaduže da bi trošili, što je u izbornoj godini uvek veliko iskušenje.