U potrazi za strateškim partnerom

Istočna Srbija, okolina Vranja a posebno aleksinački kraj, imaju mogućnosti za proizvodnju nafte i gasa iz uljnih škriljaca. Više stranih i domaćih investitora obavestilo je nadležna ministarstva da želi taj posao.

U Vladi tvrde da će strateškog partnera tražiti na tenderu koji će raspisati na proleće ili početkom leta, a u Aleksinačkim rudnicima da će elaborat o rezervama završiti do sredine januara.

Aleksinački rudnici, koji su u sklopu javnog preduzeća Resavica, zatvoreni su posle nesreće 1989. godine, kada je poginulo 90 rudara. Istraživanja o uljnim škriljcima, međutim, aktuelna su već nekoliko godina.

"Trenutno se radi elaborat o rezervama uljnih škriljaca u Aleksinačkom ugljenom basenu i očekujemo da će biti gotov do polovine januara i praktično biće usvojen pred državnom komisijom", kaže direktor Sektora za razvoj Rudnika "Resavica" Miodrag Denić.

"Mislim da je realno da tenderska dokumetacija bude gotova do maja ili juna iduće godine i da se posle toga raspiše tender za izbor strateškog partnera", kaže Zlatko Dragosavljević iz Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Nafta iz škriljaca, rentabilan posao

U Vladi kažu da će tražiti strateškog partnera koji će finansirati čitav posao sa najsavremenijom ekološkom tehnologijom. Uvereni su i da će taj posao oživeti privredu ne samo tog siromašnog kraja već i čitave zemlje.

"Mi imamo preko 7.000 nezaposlenih građana u Aleksincu. Projekat bi zaposlio 1.500 do 2.000 radnika. Ovaj projekat bi vredeo milijardu evra i zaposlio na desetine kompanija koje bi radile na tom poslu", kaže Dragosavljević.

I stručnjaci potvrđuju da je to unosan posao na koji svet računa.

"Do 2030. trebalo bi da se udesetostruči proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca što znači da rezerve uljnih škriljaca u svim zemljama koje se bave istraživanjem mogu da postanu ozbiljan energetski resurs", kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Vojin Čokorilo.

Između 10 i 30 odsto ukupnih količina nafte može dobiti iz uljnih škriljaca, u zavisnosti od zemlje, navodi Čokorilo.

SAD dobija 40 odsto gasa iz škriljaca, a na komercijalnim osnovama proizvodnju nafte i iz tog resursa razvijaju Kina, Brazil i Estonija.