Srbija lider u maržama

U Srbiji potrošači daju jednu i po platu na prosečnu potrošačku korpu. Piju skuplje mleko, a jedu i skuplje meso od svojih suseda. Čak i keks proizveden u Srbiji, u susednoj zemlji stoji znatno jeftinije, jer srpske marže iznose čak 23 odsto.

"Slovenci su priznali da su im marže na hranu visoke, u proseku 23 odsto. Uz podršku države, proizvođači, prerađivači i trgovci napravili su kodeks i dogovorili se da će više sarađivati kako bi marže bile konkurentnije", kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.

Papović navodi da su marže u Crnoj Gori od 20 do 30 odsto, a u Republici Srpskoj znatno niže - osam odsto.

Prema njegovim rečima, u situaciji kada kupovna moć pada, trgovci se obično odlučuju da snize cene, kako bi privukli što više mušterija i tako povećaju promet, ali, kako kaže, to nije slučaj i sa srpskim.

"Pritisak troškova kod trgovaca je veliki, a oni svoje poslovanje finansiraju pozajmljenim izvorima što ih tera da imaju tolike marže, a sa druge strane imate nedovoljnu konkurenciju, odnosno ograničenu konkurenciju koja bih ih naterala da se bolje ponašaju", ističe autor analize maloprodajnih marži u Srbiji Dragovan Milićević.

Primeri nekih od najvećih svetskih trgovinskih lanaca govore da se smanjivanje marže u vremenju krize isplati.

Karfur je francuski lanac koji posluje u 36 zemalja, ima godišnji obrt od 122 milijarde dolara, a marža im je samo 0,5 odsto.

Volmart je američka kompanija koja posluje u 16 zemalja. Ima godišnji obrt od čak 404 milijarde dolara, a trgovačka marža u 2009. godini iznosila je 3,6 odsto. Tesko je engleski trgovinski lanac posluje u 13 zemalja, ima 90,43 milijarde dolara obrta sa trgovačkom maržom od 4,1 odsto.

U prilog smanjivanja marže ide i primer Merkatora, kojem je prodaja porasla za 12,2 odsto. Iako su mehanizmi države u borbi protiv viskih marži mali, s obzirom na to da ih formira tržište, stručnjaci od vlasti ipak nešto očekuju.

Stručnjak za konkurenciju Dijana Marković-Bajalović očekuje da država bude malo aktivnija u stvaranju mogućnosti za dolazak nove konkurencije pre svega stranih trgovinskih lanaca.

"Za to je potrebno da se obezbede građevinske lokacija, svi papiri, neophodne dozvole. Evidentno je da strani lanci dolaze, međutim to ide vrlo sporo, nedovoljno da bi potrošači to mogli da osete kroz niže marže", kaže Dijana Marković-Bajalović.

Ako nema dovoljno konkurencije, ništa vas ne tera da smanjujete svoje troškove, složni su stručnjaci.