Fiskalna unija spas za EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da zemlje evrozone rade na uvođenju fiskalne unije, u cilju prevazilaženja dužničke krize.

Za to je potrebna fiskalna disciplina, koja zahteva izmene Lisabonskog sporazuma. O tome će biti reči na predstojećem evropskom samitu, u Briselu.

Pred Evropljanima je maratonski i težak put, a njihovi lideri imaju muke da umanje strah tržišta od kolapsa evra i bankrota, zbog sve veće nervoze od posrtanja evrozone.

"Nemačka će braniti evro, jer je jači od nemačke marke", jasno je poručila Angela Merkel, u žustrom obraćanju Bundestagu. Za podsticaj privrednog rasta u Evropi, potreban je gvozdeni federalni model kontrole državnih budžeta i ekonomskih reformi.

"Fiskalna unija, podrazumeva disciplinu, a to zahteva izmenu osnivačkih sporazuma Evropske unije. Želimo da izbegnemo stvaranje jaza između zemalja, koje imaju evro i onih koje ga nemaju", kaže Angela Merkel.

To šta fiskalna unija znači - vodeće evropske zemlje, različito tumače. Francuska je za veću ulogu Evropske centralne banke, što je neprihvatljivo za Nemačku. Najjača evropska ekonomija i dalje ne želi da snosi teret dugova prezaduženih zemalja, uvođenjem evroobveznica.

"Nemački ustav ne dozvoljava da kontrolu nacionalnog budžeta, prepustimo evropskoj instituciji. Protivimo se i evroobveznicama, jer zajednički dug nije rešenje za krizu", kaže Merkelova.

Stroža budžetska disciplina i moguće izmene evropskih sporazuma biće tema samita lidera Evropske unije, 9. decembra, u Briselu.

"Eventualnim izmenama sporazuma, ne želimo da Britanija novcem svojih građana plaća dugove zemalja evrozone. Potrebne su evropske institucije, koje će omogućiti da tržište reši probleme evra", kaže premijer Velike Britanije Dejvid Kameron.

Jačanje fiskalne integracije evropskih zemalja, u borbi protiv dužničke krize - podržava i prezadužena Grčka. Vlada u Atini pregovara sa bankama, koje poseduju grčke obveznice - kako bi navela kreditore da otpišu polovinu duga, kako bi zemlja izmirila dug.