Brodovi na dnu Dunava

Početkom septembra 1944. godine, nacisti su bežeći pred Crvenom armijom, u operaciji "Dunavski vilenjak", kod sela Prahova potopili više od 220 svojih brodova, odnosno celu Crnomorsku flotilu.

To je bila najmoćnija i najbrojnija flotila koja je ikada plovila svetom. Groblje brodova koji su nosili ratni plen iz Rusije i danas je na dnu Dunava.

U vreme niskog vodostaja na Dunavu kod Prahova, iz talasa mutne reke izrone ostaci potopljenih razarača, krstarica, broda bolnice. Taj prizor budi maštu, ali i sećanje poslednjeg živog očevica potapanja nacističke flotile, 93-godišnjeg deda Voje. On kaže da nikada neće zaboraviti prizor kako vojnici tonu sa svojim brodovima.

"Izađu na brod i viču 'Hajl Hitler' i tonu sa sve brodom u vodu, a ovi što su u ovoj bolnici, i oni su potonuli sa brodom", seća se Vojislav Janković, očevidac potapanja.

Najveća misterija potopljene flotile je brod bolnica, jer su u gotovo svim istraživanjima svedoci govorili da je brod potonuo sa najtežim ranjenicima.

"Ukoliko je to u pitanju, onda je to zaista jedan ozbiljan problem, tu onda imamo grobnicu i to zahteva jedan izuzetno ozbiljan i pažljiv pristup, da bi bili u skladu sa svim zakonskim regulativama i međunarodnim konvencijama", kaže arheolog Gordana Karović.

Više od 220 potopljenih brodova predstavlja najveći ekološki, bezbednosni i plovidbeni problem na Dunavu. U olupinama se, osim ratnog plena opljačkanog u Sovjetskom Savezu, nalazi i velika količina neeksplodiranih mina i druge ratne tehnike.

Malo je poznato da je navigaciona karta na tom delu Dunava bez ucrtanih plovidbenih ruta, što znači da kapetani već 67 godina plove na sopstvenu odgovornost.

"Ne postoji preporuka od strane Dunavske komisije za pravac plovidbe, odnosno za deo reke na kojem bi ona dala zeleno svetlo da se može bezbedno ploviti", ističe Srećko Nikolić, kapetan unutrašnje plovidbe.

Tajna dunavskog vilenjaka

U septembru 2006. godine, Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala je sonarno snimanje olupina, što je bila priprema za vađenje potopljenih brodova. Međutim, složena i veoma skupa operacija čišćenja korita Dunava obustavljena je zbog ekonomske krize. I tako se o ovom problemu ponovo, kao i decenijama ranije, govori samo u periodu niskog vodostaja.

Ipak, ekipa RTS-a napravila je presedan, rešena da razotkrije mnogobrojne nedoumice i legende koje prate nacističku operaciju potapanja, "Dunavski vilenjak".

U sklapanju fragmenata koje pokrivaju talasi Dunava, pomažu arheolozi, istoričari, stručnjaci MUP-a i, naravno, ronilački tim, dovoljno odvažan da zaroni u maticu najveće evropske reke. 

Dokumentarni film Tajna dunavskog vilenjaka biće premijerno prikazan na RTS-u u septembru 2012. godine, na 68 godišnjicu potapanja nacističke Crnomorske flotile.