Puste kuće čekaju vlasnike

Gotovo svaki četvrti stanovnik Petrovca na Mlavi i sela u okolini na privremenom je radu u inostranstvu.

Kako u vreme socijalizma svoje zarade nisu mogli da ulažu u privatne poslove, zidali su kuće u rodnom selu, u kojem, uglavnom, nikada nisu živeli. Tako je pre pola veka počelo takmičenje ko će imati veću kuću.

Kuće su sve veće i sve brojnije, a ljudi je sve manje. Može se reći da je pre pravilo nego izuzetak da cela porodica iz Orljeva živi u inostranstvu, pa tako u bazenima i kompletno opremljenim višespratnicama uživa tek za praznike.

Građevina, na koju se nekad potroši i životna ušteđevina, uglavnom je poverena na čuvanje rodbini, neretko, i profesionalnom obezbeđenju.

Ivanka Maričić kaže da su na razne načine uspevali da obezbede novac za izgradnju kuće od plate, nešto od kredita ili prekovremenog rada.

Kuću sa oko hiljadu kvadrata, sa saunom Miloševići isključivo koriste kada iz Austrije dođu na godišnji odmor.

Iako rodbina s nestrpljenjem očekuje povratak dece i unuka, rođeni i školovani u inostranstvu, na kraju, ipak odluče da se ne vrate.

Zamenik predsednika Opštine Petrovac na Mlavi Radovanče Aleksić kaže da je velikim problem odliv omladine iz tog kraja i dodaje da se verovatno 50, odnosno 60 odsto mladih ljudi neće više vratiti.

Na izlasku iz sela, pored velikih ovozemaljskih kuća, pažnju privlače i one večne. Nesvakidašnje grobnice podrazumevaju velike spomenike, čak i mesto za goste i ispijanje kafe.

"Svi koji su mahom u Parizu, Nemačkoj,Francuskoj oni najviše traže ogromne i kvalitetne spomenike", kaže kamenorezac Zoran Kostić.

Stručnjaci podsećaju da specifične običaje ne treba tumačiti isključivo kroz tradiciju Vlaha po kojima su ovi krajevi poznati: reč je o jedinstvenoj kulturi naroda istočne Srbije.