Poklanjanje znanja i pameti

Srbija je u samom svetskom vrhu po odlivu mozgova, pokazuju istraživanja međunarodnih organizacija. Prema poslednjem istraživanju američke Agencije za međunarodni razvoj, od Srbije je, kad je reč o odlivu mozgova, gora samo Gvineja Bisao.

Ništa bolji plasman Srbija nema ni na listi Svetskog ekonomskog foruma – broj mladih i pametnih ljudi koji odlaze veći je samo u Bosni i Hercegovini, Kirgiziji i Svazilendu.

Stručnjaci napominju da je važno da matica održi vezu sa onima koji odlaze, a da se onima koji ostaju obezbede što bolji uslovi za rad.

Ana Pantelić je diplomirala i magistrirala međunarodnu politiku u Americi. Po povratku u Beograd, konkurisala je mnogo puta za posao, međutim, bez uspeha. Odustala je i od traženja posla u struci. Uskoro, teška srca, kaže, ponovo napušta Srbiju.

"Čovek dođe sa željom da uradi nešto pozitivno i konkretno, da unese neke novine, da promeni neke stvari. Nikoga nisam poznavala, nije nikog bilo da me preporuči, to je nešto što nisam očekivala", kaže Ana Pantelić i dodaje da je mislila da će njeno znanje i iskustvo više da se ceni.

Od stipendista Fonda za mlade talente, koji po ugovoru moraju da provedu pet godina u zemlji, posao nađe manje od polovine.

"Imamo dobru saradnju sa Nacionalnom službom za rad, ali u ovu priču treba da se uključe i druga ministarstva, resorna, poput Ministarstava za rad, prosvetu i nauku", kaže Miloš Radosavljević iz Ministarstva omladine i sporta.

Neophodna sistemska rešenja

Radosavljević kaže da se partneri traže i u domaćim i u stranim kompanijama.

Iako pomaka ima, uglavnom je reč o usamljenim slučajevima, jer sistemskog rešenja i dalje nema, kažu u nevladinom sektoru. Vladina Strategija naučnog razvoja primenjuje se delimično, jer se čeka donošenje Akcionog plana.

"Poslednje istraživanje koje smo radili, a još je u toku, pokazuje da 45 odsto njih razmišlja da živi u inostranstvu", kaže Tanja Pavlov iz "Grupe 484".

U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da tako veliki i složen problem ne mogu da reše sami. Fakulteti su, kažu, i dalje zatvoreni za prijem novih predavača.

"I da smo bogatija zemlja ne bismo smeli dozvoliti sebi takav luksuz da veliki broj naučnika ne učestvuje u doktorskim studijama. Preduzimamo mere, otpor je veliki, svako čuva svoj monopol, ne postoji svest koliko je to veliki i važan problem", kaže Radivoje Mitrović iz Ministarstva prosvete i nauke.

Na planu povezivanja sa dijasporom, kažu, učinjeno je dosta. Od januara je pokrenuto više od sedam stotina projekata, u kojima su učestvovali i naši stručnjaci iz inostranstva.