Sportska policija protiv huligana

U skupštinskoj proceduri uskoro će se naći Izmene zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim manifestacijama i one bi trebalo da omoguće bolju razmenu informacija klubova i policije.

Prema preporuci Saveta Evrope, u aprilu ove godine osnovan je Nacionalni fudbalsko-informacioni centar, poznatiji kao sportska policija.

Nasilje na sportskim terenima i oko njih je ozbiljan bezbednosni problem u mnogim evropskim zemljama.

Jedna od preporuka Uefe jeste da i srpska policija treba da sarađuje sa policijskim ekspertima za bezbednost na fudbalskim utakmicama zemalja Evropske unije.

"Kolege iz Evrope preneće nam najbolja iskustva pozitivne prakse u zemljama koje su sprečile, odnosno iskorenile ili dovele na neki minimum probleme nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama", naveo je načelnik Odeljenja za praćenje i sprečavanje nasilja na sportskim priredbama MUP-a Aleksandar Gargenta.

Srpske policajce već obučavaju kolege iz Holandije, koja još od 1985. godine ima takozvanu fudbalsku policiju.

Policijski odseci koji se bave tim problemom postoje u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a u svakoj policijskoj stanici postoji osoba zadužena da prikuplja podatke o navijačima, ide sa njima na gostovanja i sarađuje sa klubovima.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković kaže da imaju dnevnu korespondenciju i komunikaciju sa navijačima, odnosno navijačkim grupama.

Prema njegovim rečima, od sledeće godine, Uefa u svojim pravilnicima propisuje posebno radno mesto u svakom klubu i u svakom savezu koji će biti tzv. oficir za saradnju sa navijačima.

Istraživanja Cesida i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuju da postoji 10 odsto ljudi koji su uvek spremni na antisocijalno ponašanje, uključujući i huliganske ispade na sportskim takmičenjima.

Više uzroka problema

Predsednik Udruženja sudija za prekršaje Zoran Pašalić naveo je da ona lica koja čine nasilje na sportskim priredbama uglavnom to čine i u svakodnevnom životu.

"To je oblast javnog reda i mira koja se evidentira zajedno. Dovoljan je podatak da posle saobraćajnih prekršaja najbrojniji budu prekršaji iz oblasti javnog reda i mira", kaže Pašalić.

Marko Savković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglaša da uzrok problema nije samo jedan.

"Jedno rešenje jeste, svakako, stroža kaznena politika, drugo je brže rešavanje predmeta koji se već nalaze pred sudovima, treće je uvezivanje svih ključnih aktera, a to se u jednom delu već dogodilo kroz Savet koji ima jednu svoju operativnu dimenziju", navodi Savković.

Prema njegovim rečima, važno je sarađivati i sa onim grupama koje postoje u okviru navijačkih pokreta a koje ne propagiraju nasilje.

Neke zemlje i dalje vode borbu sa huliganima, dok su pojedine te probleme uspešno rešile. Njihova iskustva su dobrodošla, kao i razmena podataka preko evropskog Informacionog centra, u koji su uključene 33 zemlje.