Štednja za starost

Kada odete u penziju, najmanje što očekujete jeste da pristojno živite. U Srbiji se u ovom trenutku to teško može reći za većinu najstarijih sugrađana.

Prema podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, 240 hiljada penzionera prima manje od 11 hiljada dinara, što pokazuje da je gotovo svaki sedmi na granici siromaštva.

Kako bi izbegli takvu sudbinu, sve više ljudi razmišlja o dodatnim oblicima štednje za starost. Međutim, zbog loše finansijske situacije, malo je onih koji se na to i odluče.

Četrdesettrogodišnja Beograđanka Vesna Milenković radi u agenciji za knjigovodstvo i već dve godine mesečno izdvaja tri i po hiljade dinara za privatnu penziju.

"Odlučila sam se da ne bih razmišljala kolika će mi biti penzija, da li ću moći da preživim i da li će moje dete moći da se školuje", priča Vesna.

Za razliku od nje, Ljubiša Draganović iz Pirota kaže da, iako bi želeo da sebi dobrovoljno uplaćuje penziju, za to nema novca.

"Ja ne uplaćujem, ali razmišljam za suprugu, jer radi pola radnog vremena i nikada neće moći da doživi penziju. To je dobra ideja, ali ne odgovara onima koji imaju mala primanja", kaže Draganović.

Poželjan svaki oblik dodatne štednje  

U privatnim penzionim fondovima kažu da se broj članova povećava, ali da građani još nemaju dovoljno informacija o tome kako fondovi funkcionišu, zbog čega su važni, i kako preko njih mogu da ostvare penziju.

Mirjana Grbović iz Penzijskog fonda "Dunav" kaže da u penzijske fondove mogu da se uplaćuju mali iznosi i to mesečno, i da uz takve relativno niske iznose, ljudi mogu imati pristojnu privatnu penziju.

"Ovo nisu investicioni fondovi, u koje se investiraju veće sume novca, već fondovi koji prestavljaju praktično jedan vid štednje", objašnjava Mirjana Grbović.

Poznato je da privatizacioni prihodi od 2003. godine bili mnogo manji nego što su sredstva koja su iz budžeta odvajana za penzije.

"U budućnosti taj problem će biti još veći, tako da su štednja u privatnim penzijskim fondovima i svi drugi oblici dugoročne štednje nesumnjivo u interesu i građana i države", kaže Ratko Živković Penzijski fond "Delta đenerali".

Ekonomisti smatraju da je svaki oblik dodatne štednje poželjan, ali da je od priče o drastičnom smanjivanju državnih penzija i oslanjanju na privatne, mnogo važnije pitanje kako ojačati privredu. Samo tada će moći da se obezbedi pristojan život svih građana.

Ekonomista Nikola Altiparmakov kaže da su u Srbiji trenutno prosečne penzije 65 odsto prosečne zarade. 

"U Švedskoj su one 40 odsto prosečnih zarada. Međutim, imajući u vidu životni standard u Švedskoj taj odnos je dovoljan da penzioneri u Švedskoj mogu sebi da priušte pristojan život", kaže Altiparmakov.

Privatni penzijski fondovi u Srbiji imaju oko 150 hiljada članova, najviše je onih koji imaju između 40 i 50 godina. Većini poslodavci uplaćuju dopunsko penzijsko osiguranje. Najmanji iznos je 1.000 dinara mesečno, a najčešće se uplaćuje do 3.500, jer se do te sume ne plaća porez.