Grafiti - destrukcija umesto stvaralaštva

Grafiti, koji sa zidova gradskih fasada sve češće pozivaju na linč određenih grupa stanovništva, pokazuju da se mladi, zbog lične socijalne nemoći i nemogućnosti društvene promocije, sve više okreću ka ekstremnim ideologijama, upozorili su stručnjaci u izjavama Tanjugu.

Poruke i definicije odrastanja koje su klinci nekada šarali po zidovima, poput "Mi smo oni na koje su nas upozoravali naši roditelji", u poslednje vreme pretvorili su se u pozive na nasilje i mržnju.

Sve je više grafita koji pokazuje da među mladima ima vrednosno i socijalno neintegrisanih, koji se okreću nasilništvu i homofobiji.

Sociolog Aleksandar Jugović upozorio je da priklanjanje mlade populacije ekstremnim ideolagijama stvara plodno tlo za rađanje ekstremističkih pokreta i devijantnih subkultura, pa im je neophodno pružiti šansu za život u kome bi se ostvarili.

"Ako mladi ne mogu da stvaraju i ako delovima populacije nisu dostupne ključne društvene vrednosti, okreću se protiv njih, destruiraju ih i atakuju na društvo", istakao je Jugović.

Kriminolg Dobrivoje Radovanović objasnio je da su tendencije ka nasilju biološki date i da od socijalnog miljea zavisi na koji način će biti profilisane.

Socijalno okruženje, krize, ratovi devedesetih godina prošlog veka, stvorili su grafite kojima se poziva i na ubistvo šefa države, a odgovornost za to, smatra Radovanović, snosi država koja toleriše ekstremne ideologije koje bujaju u poslednjih desetak godina, ali su krive i političke stranke koje su izrazito desne orijentacije.

Kultura kao preventiva

Ukazavši da su grafiti "najbezazlenija varijanta nasilja", Radovanović je ocenio da je pravi način borbe protiv pojačane agresivnosti prevencija, a ulaganje u kulturu, u najširem smislu, jedan je od načina da se smanji nasilje.

Kulturolog Zorica Tomić ocenjuje da su grafiti nemogućnost izražavanja stava i da obično predstvljaju reakciju na neku provokaciju.

"Grafiti svuda u svetu postoje kao moderan, urbani način komuniciranja i da tamo, gde je govor na izvestan način sprečen ili kontrolisan, postoje grafiti kao komunikativni model", rekla je Tomićeva.

Profesorka filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jelisaveta Blagojević smatra da su grafiti, kojima se poziva na linč pripadnika drugačije seksualne orjentacije, posledica tabua koji o tome vlada u srpskom društvu.

Blagojevićeva je dodala da se o problemima sa kojima se ti ljudi suočavaju nedovoljno govori i da zato široj populaciji nije savim jasno zašto je važno da se ima razumevanja za takve ljude i izgradi normalan odnos prema njima.

"Aforizmi pušteni na ulicu", u Srbiji imaju dugu tradiciju. Jedan od onih o kome se i danas govori "Il bombarduj il da krečim", pojavio se tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Stilizovani grafiti potekli su iz SAD i služili su za obeležavanje nadležne teritorije gangova.