Bez jedinstvenog stava o privatizaciji

Loša privatizacija ujedinila je mnoge radnike u Srbiji koji su štrajkovima iskazali nezadovoljstvo, ali ne i sindikalne vođe koji o završetku tog procesa u preostalih 300 društvenih preduzeća nemaju jedistven stav.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da u ovom momentu nije pametno nastaviti sa privatizacijom tih preostalih preduzeća.

Ukazavši da za te firme nema ni interesovanja, niti pravih investitora koji bi ih kupovali, Orbović je ocenio da bi najgore rešenje bilo da se preduzeća likvidiraju.

"Najbolje rešenje je da u jednom momentu država postane njihov vlasnik, ili da to dozvoli radnicima ili menadžmentu tih preduzeća i da na taj način pokuša da dođe do rešenja do nekih boljih vremena", rekao je Orbović Tanjugu.

Govoreći o već privatizovanim firmama u kojima vlasnici ne poštuju kupoprodajne ugovore, Orbović je objasnio da je u takvim slučajevima jasna zakonska procedura.

"Ili će ta firma i dalje funkcionisati ili će ići u stečaj - to je stvar izbora države". Ali, odlazak svih tih firmi u stečaj - bilo bi nedopustivo i ravno katastrofi", naglasio je Orbović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata dodao je da, ukoliko se sazna da je neko izvršio krivično delo da bi prikazao da je investirao u tu firmu, onda država, odnosno MUP i pravosuđe, moraju da reaguju, a zatim i da se raskine kupoprodajni ugovor.

Paralelni život privatne i društvene imovine 

Lider druge po veličini sindikalne centrale u Srbiji Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak, međutim, smatra da umesto revizije, koju traže radnici i drugi sindikati, treba u rekordnom roku privatizovati preostala preduzeća.

"Reč je o polumrtvim preduzećima, koja ne treba veštački držati u životu i zamajavati njihove zaposlene, treba ih privatizovati u hitnom roku i to za nedelju dana", rekao je Čanak Tanjugu.

Prema njegovim rečima, na taj način bi najzad prestao paralelni život privatne i društvene imovine, "koja služi samo za razne oblike muljanja".

"Bojim se da iz očaja ne počnu da prodaju u bescenje Vodovod, Elektrodistribuciju, Železnicu, i druga nacionalna dobra", upozorio je Čanak i istakao da će u decembru Srbija obeležiti neslavni rekord, nezapamćen u svetu - 20 godina od početka privatizacije koja još uvek nije završena.

"Privatizacija je kod nas počela decembra 1989. godine i još uvek je u toku, a što je začuđujuće, niko se ne pita zašto taj proces tako dugo traje", rekao je Čanak.

Ukazavši da su je svi počeli posle i završili u roku od najkasnije četiri godine, Čanak je ocenio da je u Srbiji privatizacija "sjajan biznis" za neke ljude i da zbog toga nije moguća revizija tog procesa.

Raskinuti ugovori od 472 miliona evra

"Ko će da saopšti da je neko pre deset godina zaradio ogromne pare i otpustio 5.000 ljudi. Ko će to danas politički hteti da saopšti, kada je taj što je učestvovao u tome sada u koaliciji sa onim koji to treba da saopšti", istakao je Čanak.

Prema podacima Agencije za privatizaciju, u Srbiji je od 2002. godine do danas poništeno je 424, od ukupno 2.504 ugovora o privatizaciji, pri čemu su raskinuti ugovori imali ukupnu vrednost od oko 472 miliona evra.

Najčešći razlog raskida ugovora sa novim vlasnicima preduzeća je neispunjavanje obaveza koje se odnose na investiranje i poštovanje socijalnog programa, prestanak proizvodnje, na neisplaćivanje kupoprodajne cene i prodaju imovine firme.

Od ukupno 2.504 privatizovana preduzeća, 1.717 je prodato metodom aukcije, od čega je poništeno 403 ugovora. Na tenderima je do sada prodato 108 preduzeća, od čega su sa 21 kupcem raskinuti ugovori zbog nepoštovanja odredbi ugovora.