Pomen žrtvama "Oluje"

Vladika hvostanski Atanasije Rakita, uz sasluženje sveštenstva Srpske pravoslavne crkve, služio jeu crkvi Svetog Marka parastos žrtvama "Oluje". Parastosu je prisustvovao predsednik Boris Tadić, potpredsednik Vlade zadužen za probleme izbeglica Jovan Krkobabić i drugi državni zvaničnici.

Predstavnici Vlade Srbije, izbegličkih udruženja i udruženja nestalih i ubijenih Srba u Hrvatskoj potom su položili cveće na spomen-ploču nedaleko od hrama u Tašmajdanskom parku i odali poštu svim žrtvama ratova od 1991. do 2000. godine.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić rekao je da su srpskim izbeglicama koje žele da se vrate u Hrvatsku ugrožena elementarna prava i da je za rešenje njihovih problema neophodno aktivno učešće Hrvatske.

Predstavnici izbegličkih udruženja iz Hrvatske izrazili su u otvorenim pismima hrvatskim vlastima žaljenje što Sabor nije usvojio deklaraciju o poštovanju ljudskih prava prognanih Srba iz Hrvatske.

U otvorenim pismima predsednici i potpredsedniku hrvatske vlade Jadranki Kosor i Slobodanu Uzelcu koja su predali u Ambasadi Hrvatske u Beogradu, udruženja izbeglica u Srbiji navela su da je osnovni problem prognanih Srba diskriminacija.

"Činjenica je da u Hrvatskoj i dalje vlada diskriminatorski odnos prema Srbima u zakonodavstvu i postupanju državnih organa", ističe se u pismima.

"Nažalost, Srbi se u Hrvatskoj i dalje tretiraju kao građani drugog reda", rekao je novinarima predstavnik izbeglih Srba Miodrag Linta, navodeći da Vlada Hrvatske ne pokazuje političku volju da se pronađe sveobuhvatno i trajno rešenje problema izbeglih.

U pismima Kosorovoj i Uzelcu, izbeglička udruženja su navela da i šesnaest godina posle završetka rata prognani Srbi iz Hrvatske i ostali oštećeni građani nisu ostvarili svoja ljudska prava.

Zahtevi izbeglica

Izbeglička udruženja su navela nekoliko zahteva koje Vlada Hrvatske, kako je ocenio Linta, treba da reši pre ulaska u EU.

Izbeglice zahtevaju povratak oduzetih imovinskih i stečenih prava, od predstavnika hrvatske vlasti traže da se uspostave isti standardi u suđenjima za ratne zločine i drugim krivičnim delima iz ratnog perioda, i da se prestane sa zloupotrebom spiskova za ratne zločine i poternica, u cilju zastrašivanja i odvraćanja prognanih Srba od povratka.

Oni traže da se završi proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba iz svih pojedinačnih i zajedničkih grobnica koji se, kako ističu odvija "neobjašnjivo sporo".

Od ukupnog broja žrtava do sada je rešena sudbina 911 ljudi, dok se na evidenciji nestalih vodi još 1.011 lica, naveo je Linta i istakao da su udruženja zatražila od Hrvatske da "preuzme odgovornost za stradanja i gubitke koji su imali prognani Srbi".

U pismima hrvatskim zvaničnicima istaknuto da zahtevi izbeglih Srba nisu usmereni protiv Hrvatske, i da većina prognanih Srba podržava potpisivanje ugovora o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji pod uslovom da se na sveobuhvatan i pravičan način reše njihovi
problemi.

Srećković: Dan velike tuge

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković izjavio je da je danas dan velike tuge i opomene za sve narode na prostorima Zapadnog Balkana.

"Ovo je dan velike tuge i istorijskog sećanja svakog pripadnika srpskog naroda, jer je tog dana ubijeno nekoliko hiljada, dok je 200.000 naših sunarodnika brutalnom silom proterano sa prostora Srpske krajne na kojima su živeli vekovima", navodi se u saopštenju ministra Srećkovića.

On je poručio da je godišnjica "Oluje" dan velike opomene za sve narode na prostorima Zapadnog Balkana i da "mi taj zločin nikada nećemo i ne smemo zaboraviti da se zločin ne bi ponovio, ali da smo spremni za saradnju, pomirenje i objektivno sagledavanje prošlosti".

Srećković je naglasio da je od neprocenjive važnosti što se ove godine "Oluja" obeležava nakon presude Haškog tribunala, kojom su kažnjeni krivci sa hrvatske strane za jedan od najvećih zločina u novijoj istoriji.

U vojnoj operaciji "Oluja" na području Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj, ubijeno je i nestalo 2.000, a proterano oko 220.000 Srba.