Ilindan

Sveti Ilija je prisutan u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak.

Smatra se da je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske vere i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja i novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa Enohom, starozavetnim prorokom, i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena takođe slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, i gde mu gavran donosi hranu.

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

"Kada se Ilija rodi, njegov otac Savah vide angele Božje kako dete ognjem povijaju i daju mu plamen da jede", zapisano je u "Prologu" vladike Nikolaja Velimirovića koji govori o plamenom karakteru svetitelja, borcu za pravu veru i protiv razvrata i nemorala koji je vladao u jevrejskom narodu u vreme cara Ahaava i carice Jezavelje.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju - da se ne bi navukao gnev svetitelja.