Dan državnosti Srbije

Širom Srbije, nizom manifestacija obeleženi su Dan državnosti i Dan Vojske Srbije. Predsednik Srbije Boris Tadić povodom Dana državnosti dodelio je medalje za hrabrost "Miloš Obilić" pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Srbije i građanima, koji su se istakli hrabrim i plemenitim postupcima.

Tadić je, prilikom uručenja odlikovanja, istakao da su nesebičnost i solidarnost vrednosti koje se moraju negovati i da pojedinci koji su ističu tim osobinama daju suštinski doprinos državnosti Srbije.

"Moramo da uputimo poruku svima u Srbiji da nesebičnost, solidarnost i lična hrabrost jesu visoko poštovane vrednosti, da svi te vrednosti moraju da poštuju, a iznad svih - institucije Srbije", rekao je Tadić.

Današnji praznik je, kako je rekao Tadić, prilika da se osveži sećanje na sve one koji su ugradili svoj život i ideale u državnost Republike Srbije.

"Uveren sam da pored institucija i administrativnih pokazatelja i pojedinci jesu oni koji suštinski i vrednosno doprinose uspostavljanju srpske državnosti, a bez tih vrednosti institucije i granice nemaju smisao", rekao je Tadić.

U sklopu obeležavanja Dana državnosti i Dana Vojske izaslanik predsednika Republike Borisa Tadića, ministar odbrane Dragan Šutanovac, položio je venac na grob Neznanog junaka na Avali i upisao se u spomen knjigu.

"Slava svim znanim i neznanim junacima koji su dali svoje živote za odbranu najveće vrednosti - slobode, za prosperitetnu, demokratsku i slobodnu Srbiju. Živela Srbija", upisao je u spomen knjigu ministar odbrane.

U ime Vojske Srbije venac su položili načelnik Generalštaba general Miloje Miletić, komandant Vazduhoplovstva i PVO brigadni general Ranko Živak i komandant Kopnene vojske general potpukovnik Ljubiša Diković.

Premijer Mirko Cvetković položio je venac na sarkofag vožda Karađorđa u crkvi svetog Đorđa na Oplencu i odao poštu junacima Prvog srpskog ustanka i vođi Prvog srpskog ustanka Đorđu Petroviću Karađorđu.

Cvetković je poručio da je energija i snaga koju su ustanici ispoljili u borbi protiv ropstva, Srbiji potrebna i danas, "ali ne zato da bismo ratovali, već da bismo stvarali bolju državu, da bismo ušli u reforme, napravili modernu evropsku Srbiju".

Povodom 207. godišnjice Prvog srpskog ustanka vladika šumadijski Jovan služio je liturgiju u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Orašcu. U Marićevića jaruzi, odakle su ustanici krenuli u borbu protiv turskog osvajača održan je pomen, a na spomen-obeležje srpskim junacima položeni su venci.

Ukazi o postavljenjima i unapređenjima

Povodom Dana državnosti Republike Srbije i Dana Vojske Srbije, predsednik Boris Tadić doneo je ukaze o postavljenjima i o redovnim i vanrednim unapređenjima.

Ukazom o redovnom unapređenju general-potpukovnik Miloje Miletić unapređen je u čin generala. General-major Miodrag Jevtić postavljen je za rektora Univerziteta odbrane, a brigadni general Milan Bjelica za zamenika načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Brigadni general Goran Radovanović postavljen je za zamenika komandanta Komande za obuku, a pukovnik Milomir Todorović za komandanta Garde Vojske Srbije. Pukovnik Dejan Janković postavljen je za načelnika Uprave vojne policije, a pukovnik Duško Žarković za načelnika štaba u Komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane.

Pukovnik Želimir Glišović postavljen je za komandanta Treće brigade Kopnene vojske, pukovnik Predrag Bandić za komandanta 204. avijacijske baze Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, dok je pukovnik Marijan Novaković postavljen za načelnika Vojnomedicinske akademije.

Ukazima predsednika Tadića u čin general-potpukovnika unapređeni general-majori Petar Radojčić i Aleksandar Živković, a u čin brigadnog generala pukovnici Slavoljub Janićijević i Goran Zeković.

Ukazima predsednika Tadića o vanrednim unapređenjima u čin general-majora unapređeni su brigadni generali Milan Bjelica, Mitar Kovač i Vidoje Živković, a u čin brigadnog generala pukovnici Bojan Zrnić i Čedomir Branković.

Sećanje na ustanike

U Srbiji se 15. februar slavi kao sećanje na 1804. godinu, kada je u Orašcu počela borba za oslobođenje od Turaka, kao i na 1835. godinu, kada je Skupština u Kragujevcu proglasila prvi Ustav Srbije, takozvani Sretenjski ustav.

Sretenjski ustav je jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi, čiji je tvorac Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije i knjažev sekretar. U njemu su bile izražene potrebe srpskog društva za emancipacijom, razbijanjem feudalnih ustanova i autokratske vladavine.

Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. godine i belgijski ustav od 1831. godine. Zbog značaja tog ustava, Skupština Srbije je 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.