Restitucija nemačke imovine

Posle 1945. godine, Nemcima u Vojvodini oduzeto je skoro 400.000 hektara zemlje. Među oduzetom imovinom bila je i čuvena Pinova vila u Zrenjaninu, nadomak nekadašnjeg nemačkog kvarta.

Od oko 3.500 Nemaca, koliko ih danas živi u Vojvodini, povraćaj oduzete imovine tražilo je njih više od 80 odsto. Nekada u tom delu Srbije živelo je skoro pola miliona Nemaca.

Posle Drugog svetskog rata imovina je oduzeta i porodici Ervina Buhekera. Zemlju i salaš odavno koriste neki drugi vlasnici, a kuća u Zrenjaninu srušena je prošle godine. Za njega i njegovu decu, povraćaj imovine nije samo finansijska dobit.

"Mnogo bi mi to značilo, da se skine onaj pečat sa nas, da nismo bili ratni zločinci iako smo nemačke nacionalnosti, nismo bili saučesnici okupatora, nego smo bili ravnopravni građani bivše Jugoslavije a svi Nemci, bez izuzetka su onda žigosani kao neki saučesnici rata ili ratni zločinci, e ta ljaga da se skine sa nas, da budemo jednom već priznati kao nacionalna manjina", kaže Ervin.

Roza Bilal jedna je od mnogih Nemaca koji su posleratne godien proveli u logoru. Sa majkom je do 1948. godine bila u logoru za Nemce u selu Knićanin a kasnije je poslata na imanje u Belom Blatu na prinudni rad. Takođe i njena imovina je konfiskovana.

Nedavno Roza je bila u rodnom Nakovu, blizu kuće koja je nekada pripadala njenoj porodici.

"Pretprošle godine sam prošla pored kuće. Bili smo na selu", kaže Roza," a gazda nije ni zvao da uđemo unutra, to je mali šok opet, nije to svejedno, kad prođeš, niti možeš da uđeš da vidiš kako izgleda sad, ma ništa, to, teško je".

Licima nemačke narodnosti celokupna imovina oduzimana je na osnovu odluke Predsedništva AVNOJ-a, izuzev onih koji su se distancirali od fašizma ili bili na strani NOB-a. Imovina je oduzimana svim onim državljanima Jugoslavije, koji su se pod okupacijom deklarisali ili važili kao Nemci. Neke od tada konfiskovanih kuća godinama su menjale namenu ali i vlasnike.

Petar Bomble, tvrdi da nijedan Nemac, čak i oni koji su se iselili ili su proterani ne potražuje zemlju ili kuće od ljudi koji sad tu žive.

"Mi potražujemo sve to od države, a to država veoma lako može da nadoknadi", smatra Bomble, "samo da povrati zemljište, to zemljište je mahom sad državno zemljište na koje se ne plaća porez, ne plaća se ništa, kad bi se vratilo meni, vratilo mojoj porodici, ja bih bio prinuđen da plaćam porez na kuću, porez na zemlju sve te doprinose, kako sve to već ide, znači država bi već imala neku korist".

Tokom nedavne posete Beogradu, evropski komesar za proširenje Oli Ren preneo je stav Unije da Srbija neće moći da ide ka Evropi, bez jasno uređenog vlasništva nad zemljištem. Podršku vojvođanskim Švabama da vrate oduzetu imovinu, obećao je i austrijski premijer Hajnc Fišer.

U Nacionalnom savetu nemačke nacionalne manjine u Srbiji smatraju da ukoliko bi se usvojio zakon o restituciji, taj zakon bi trebalo da se primenjuje u sličnoj formi i u drugim republikama bivše Jugoslavije jer je nemačka imovina svuda oduzimana po istom principu.

"Smatramo da je jedna velika nepravda Nemcima iz bivše Jugoslavije učinjena, i ta nepravda je podržana od strane Evrope iz razloga što postoji sedam bivših republika koje su sad države, od nekih država se strikno traži od strane Evrope da se taj zakon strikno usvoji a recimo Slovenija je glat izbegla tako nešto, ne priznaje nikakvu nemačku imovinu, a sada su ponovo potvrdili i u Slovačkoj da ne dolazi u obzir nikakav povraćaj nemačke imovine", kaže predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine Andreas Birgermajer.

U Ministarstvu finansija trenutno istražuju koji su mogući modeli vraćanja imovine.
Sekretar tog ministrastva Slobodan Ilić kaže da je mnogo otvorenih pitanja na koja će odgovoriti tek u drugoj polovini septembra, posle skupa koji će biti organizovan sa Savetom Evrope.

Prema ranijoj verziji nacrta zakona o restituciji, deo imovine mogao bi da se vrati u naturi, a deo u obveznicama koje bi se naplaćivale u roku od 20 godina.
Procenjuje se da bi za obeštećenje svim vlasnicima oduzete imovine, pa i vojovđanskim Nemcima, trebalo izdvojiti oko 4 milijarde evra. Zakon o restituciji mogao bi da se nađe u skupštinskoj proceduri do kraja godine.