Dan avijacije Srbije

Pripadnici 98. avijacijske baze na vojnom aerodromu Lađevci kod Kraljeva obeležili su danas 2. avgust - Dan roda avijacije i verski praznik Sveti Ilija sečenjem slavskog kolača.

Na aerodromu je posle počasnog stroja prikazana smotra letelica i vazduhoplovnog naoružanja a na svečanosti u krugu aerodroma starešinama, vojnicima i gostima o razvitku srpskog vazduhoplovstva govorio je komandant baze pukovnik Dejan Joksimović.

Povodom praznika vazduhoplovaca, na sportskom aerodromu "Brege" u Kraljevu Aero klub "Mihajlo Petrović" je, posle 30 godina pauze, ponovo otvorio školu jedriličarstva koja će moći da primi na obuku 15 budućih jedriličara.

I Vazduhoplovni savez Beograda i vazduhoplovci Srbije obeležili su u beogradskom "Aeroklubu" praznik svog zaštitnika svetog proroka Ilije.

Naređenjem kralja Aleksandra Obrenovića predviđeno osnivanje vazduhoplovnih balonskih odeljenja pri svakoj diviziji srpske vojske, pripadnici Vazduhoplovstva Vojske Srbije 2. avgust obeležavaju kao Dan roda avijacije.

Prve vazduhoplovne jedinice Srpska vojska osnovala je manje od jedne decenije nakon prvog leta braće Rajt u SAD.

Srbija među prvih 15 zemalja s ratnim vazduhoplovstvom

Već 24. decembra 1912. godine tadašnji ministar vojni Radomir Putnik potpisao je odluku o osnivanju Vazduhoplovne komande u čiji su sastav ušli Golubija pošta, Balonsko odeljenje sa tri balona, Vodonična centrala i Aeroplansko odeljenje sa 12 aviona.

Prvi aerodrom izgrađen je na Trupalskom polju kod Niša.

Srbija je tako postala jedna od prvih 15 zemalja u svetu koja je imala ratno vazduhoplovstvo i jedna od pet država koje su koristile avijaciju u borbenim dejstvima, odnosno u Balkanskim ratovima.

Posle okupacije Srbije u Prvom svetskom ratu, srpska avijacija je prestala da postoji ali je već 1916. godine osnovana Srpska avijatika koja je imala pet srpsko-francuskih eskadrila i koja je pružila veliki doprinos proboju Solunskog fronta i oslobođenju domovine 1918. godine.

Oko 300 pilota, koliko ih ima Vojno vazduhoplovstvo Srbije, raspolaže sa nešto više od sto letelica, od kojih je, u zavisnosti od rezervnih delova, upotrebljiva jedna do dve trećine.

U prvoj polovini ove godine piloti su u proseku leteli po 15 sati, što je više nego prethodnih godina, ali tri puta manje nego što nalažu standardi u razvijenim zemljama.

Visok nivo bezbednosti

Prema rečima majora Dejana Vasića, nivo bezbednosti letenja je na izuzetno visokom nivou, naročito imajući u vidu problem sa rezervnim delovima.

"Za nas pilote mislim da je problem prekid u kontinuitetu letačke obuke i neizvesnost u kom pravcu će se sve to kretati u budućnosti na šta mi ne možemo da utičemo", objasnio je Vasić.

Novi avioni nisu kupovani više od dvadeset godina, a u narednih deset godina srpski piloti moći će da lete na četiri Miga 29 i na avionima Galeb G4.

Četrnaest Migova 21 za nekoliko godina biće prizemljeni, jer im ističu resursi.

U Komandi vazduhoplovstva urađena je taktička studija nabavke novog višenamenskog borbenog aviona.

Avioni F16, "eurofajter", francuski "rafal", modernizovani ruski Mig-29, "suhoj", prema oceni komandanta Vazduhoplovstva i PVO brigadnog generala Ranka Živka, imaju izuzetno visoke letne karakteristike, naoružanje i opremu koji bi zadovoljili potrebu za zaštitom vazdušnog prostora.

Za kupovinu jedne eskadrile, odnosno 14 do 20 aviona, koliko se planira, potrebno je 500 do 800 miliona evra.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da će veliki problem biti osposobiti novu generaciju pilota na tehnici koja sada postoji za prijem nove generacije vazduhoplova.

Na Aerodromu "Batajnica" 13. septembra biće organizovan aeromiting na kome je 15 zemalja već potvrdilo učešće, a očekuje se da će leteti piloti iz dvadesetak zemalja.