Draža ponovo pred sudom

Postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini tokom Drugog svetskog rata koji je streljan 17. jula 1946. godine odlukom Vojnog suda, počeo je pred Višim sudom u Beogradu.

Sudsko veće kojim predsedava sudija Aleksandar Ivanović zakazao je sledeće ročište za 29. oktobar, a do tada bi veće trebalo da donese odluku i da li će dozvoliti nekadašnjem učesniku NOB-a Ristu Vukoviću da učestvuje u postupku.

Vukovićev zastupnik Bajo Smiljanić rekao je obrazlažući zahtev da drugoj strani treba dozvoliti da učestvuje u postupku koji je inače jednostran, zbog ustavom zagarantovanog načela pravne jednakosti.

"Vuković ima neposredna saznanja o aktivnostima po ličnim naredbama Dragoljuba Mihailovića na područjima Čajniča i Pljevalja", rekao je Smiljanić i naveo da postupak rehabilitacije treba da bude bez ijedne mrlje, a ne kao što se to dogodilo na suđenju Mihailoviću 1946. godine, prenela je Beta.

Zahtevu Vukovića usprotivili su se zastupnici podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, ističući da je Mihailović osuđen pred Vojnim sudom bez nepristrasnog suđenja, prava na odbranu i žalbu.

Oni su ukazali da se postupkom za rehabilitaciju ne utvrđuje krivična odgovornost, veće se taj postupak pokreće zbog osoba koje su osuđene u političkim i ideološkim procesima.

Sudija Ivanović rekao je da sudskom veću svakodnevno stiže veliki broj podnesaka i knjiga različitih autora, a takođe je u dokazni materijal uvršten i prevod dokumenata sa suđenja Mihailoviću koji je dostavio britanski Forin ofis, odnosno Nacionalni arhiv Velike
Britanije.

Pošto se upoznao sa zahtevom koji je napisan na 70 strana, sud će razmotriti mnogobrojne dokaze, a potom doneti odluku o kojoj će podnosioci zahteva naknadno biti obavešteni.

Zahtev podneo unuk Vojislav Mihailović

Zahtev za rehabilitaciju podneo je 2006. godine unuk Dragoljuba Mihailovića, Vojislav Mihailović. Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je komandant četničkog pokreta osuđen na smrt, uz prethodno oduzeta građanska prava.

Zahtevu za rehabilitaciju i vraćanje građanskih prava Draži Mihailoviću pridružili su se i Srpska liberalna stranka akademika Koste Čavoškog, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i profesor međunarodnog prava Smilja Avramov.

Predstavnici Saveza udruženja boraca Narodno-oslobodilačkog rata (SUBNOR), Društva za istinu o Narodno-oslobodilačkoj borbi i Savez antifašista Srbije traže da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen.  Boračke organizacije tvrde da je Mihailović izvršio brojne zločine i sarađivao sa okupatorom tokom Drugog svetskog rata.

Istoričari ne očekuju da bi presuda mogla bitno da promeni istorijske udžbenike, naročito jer im je većina dokaza koji su sada pred sudskim većem bila i ranije dostupna.

Istoričar Bojan Dimitrijević smatra da neće biti novih istorijskih otkrića osim možda u vezi sa sudbinom tela.

"Međutim, otvoriće se mogućnost da se u široj javnosti debatuje o činjeni da je Mihailović i pravno nevin. Ipak, skeptik sam, s obzirom na to da je Skupština jednom svojom odlukom izjednačila oba pokreta i da i dan danas imamo te dileme, koje će ostati dok god imamo sveodoke tog rata", naveo je Dimitrijević.

Dragoljub Mihailović je posle rata osuđen zbog zločina i saradnje sa okupatorom i streljan je 17. jula 1946. godine. Do danas nije javno objavljeno ni gde je streljan, ni gde je i kada sahranjen.

Sud je propratnu dokumentaciju za odluku o tom slučaju nabavio od Istorijskog arhiva u Beogradu, kao i Vojnog arhiva.