Bez udžbenika za crnogorski jezik

U crnogorske škole od jeseni se uvodi crnogorski jezik. To propisuju Izmene Zakona o opštem obrazovanju koje je skupština usvojila krajem prošlog meseca. Nejasno je, međutim, kako će se ta odluka sprovoditi u praksi, jer, iako su do početka školske godine ostale manje od dve nedelje, još ne postoje odgovarajući udžbenici.

Takođe, još nije previđeno ni kako će se rešiti problem dokumenata, ako neko bude želeo da mu se ime napiše onako kako se izgovara. Umesto odgovora na praktična pitanja, stižu zahtevi crnogorske zajednice da se i u Srbiji u pojedinim opštinama crnogorski uvede u službenu upotrebu.

I oni koji kažu da je njihov jezik crnogorski, ali i oni koji im to ne odobravaju, o jednom imaju isto mišljenje - pitanje jezika na prostoru bivše Jugoslavije prevazilazi granice lingvistike.

"Dugo je aktuelna naučna debata između lingvista da li Srbi, Hrvati, Crnogorci, Bošnjaci govore istim ili različitim jezikom, ali činjenica je da je svaki od tih naroda nacionalnim imenom definisao ime jezika sa kojim govori. Mislim da je nerealno očekivati da će se i jedan narod ili država odreći toga da jezik nazovu sopstvenim nacionalnim imenom", izjavio je Nenad Stevović, predsednik Udruženja Crnogoraca Srbije "Krstaš".

Vlado Đukanović, lingvista objašnjava ovu situaciju time što su Crnogorci dobili svoju državu, narod su već bili i da im se sada čini da treba da imaju i svoj jezik.

"Iz sociolingvističke perspektive to je sasvim u redu, tako su se stvari ranije u svetu dešavale. Oni po tom pitanju nisu nikakav izuzetak", dodao je Đukanović.

Dva nova slova crnogorskog jezika

Ipak, dva nova slova, predviđena pravopisom koji je prošlog leta u Crnoj Gori stupio na snagu, meko š i meko ž, unose bitne promene u svakodnevicu.

"Sa tim će Crnogorci imati problem, naime vi možete uzeti bilo koji dijalekat na svetu i od njega napraviti jezik, zato se i ne zna tačan broj jezika. Da li ćete uzeti neka dva glasa, pa ih proglasiti osobinama knjiiževnog jezika, to nema potrebe da se radi u slučaju Crne Gore. Oni mogu da zadrže jezik ovakav kakav je, da ga zovu crnogorskim jezikom i da sve bude u redu", istakao je Đukanović.

Crnogorci se sa tim ne slažu. Nisu u pitanju samo dva slova, kažu, već mnogo više. Kao dokaz za to navode da ima Crnogoraca koji još ne znaju svoj maternji jezik. Zato traže da se i u Srbiji, u mestima gde za to postoje uslovi, crnogorski uvede u službenu upotrebu.

"Mi smo uputili i dopis Ministarstvu kulture i nauke Crne Gore da nam se pomogne u naučnom koncipiranju tog zahteva u sledećem koraku, a to je da crnogorski jezik bude jezik i u obrazovnim ustanovama", rekao je Stevović i dodao da se nada da će već tokom jeseni iz Crne Gore o tom pitanju doći pozitivan odgovor.

Pitanje je, međutim, da li će se do jeseni sve rešiti. U podgoričkim knjižarama udžbenika još nema. Sa dva nova slova do sada su se pojavile jedino tastature, i to krajem prošle godine, kada su većinu prodatih kupile Matica crnogorska i Skupština.