Vremeplov (9.6.2010)

Na današnji dan 1672. godine rođen je ruski car Petar Prvi Aleksejevič Romanov, poznat kao Petar Veliki. Učinio je rusku državu svetskom silom prvog reda. Proglašen je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo 1689. uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme, izvodeći Rusiju iz zaostalosti. Umesto stare vojske - strelaca, čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku. Izgradio je snažnu flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar, suzbijao štetne običaje nasleđene iz srednjeg veka i od Mongola, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture.  Reorganizovao je državnu upravu i uveo je novu admistrativnu podelu Rusije na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik - dva puta je s uspehom ratovao protiv Osmanskog carstva, potukao je Švedsku, koja je tada važila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu
1721. osigurao je izlaz Rusije na Baltičko more, gde je na obali Ingermanlanda, na ušću Neve 1703. podigao novu prestonicu Sankt Peterburg. Pobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i južne obale Kaspijskog mora.

Godine 1870. umro je Čarls Dikens, engleski književnik. Slikar engleskog srednjeg i nižeg građanskog staleža, Dikens je već u svojim prvim radovima pokazao izuzetnu snagu opažanja, smisao za društvene probleme i naglašenu sklonost humoru i satiri, uz neobičnu primesu romantičnog i sentimentalnog, koja će u njegovim zrelijim i poznijim delima biti sve očitija. Dvadesetak njegovih knjiga, koje je napisao za tri decenije književnog rada, pokazuju autorovu sklonost ka mešanju različitih stilova, kao i udovoljavanju ukusu publike. Majstor groteske i umetnik karakterizacije, Dikens je jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih pisaca, predstavnika realizma, koji je izvršio snažan uticaj ne samo na englesku, već i na celokupnu svetsku književnost. Njegovi najpoznatiji romani su: "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Mala Dorit", "Nikolas Niklbi", "Stara prodavnica retkosti" i "Martin Čezlvit".

68. - Izvršio samoubistvo Lucije Domicije Neron, rimski car
(Antium, 15. 12. 37 - Rim, 09. 06. 68)

1672. - Rođen Petar Veliki (Petar Prvi Aleksejevič), ruski car, vojskovođa  i reformator
(Moskva, 09. 06. 1672 - Sankt Peterburg, 08. 02. 1725)

1781. - Rođen Džordž Stivenson, engleski inženjer i pronalazač, konstruktor  prve parne lokomotive i prve javne železničke pruge na svetu
(Vilam, 09. 06. 1781 - Česterfild, 12. 07. 1848)

1815. - Potpisani završni akti Bečkog kongresa

1893. - Rođen Kol Porter, američki kompozitor
(Per, 09. 06. 1893 - Santa Monika, 15. 10. 1964)

1899. - Rođen Petar Petrović - Pecija, književnik i pozorišni glumac  (Lađevci, 09. 06. 1899 - Beograd, 20. 10. 1952)

1904. - Osnovan Londonski simfonijski orkestar

1914. - Otkriven spomenik Dositeju Obradoviću u Beogradu

1922. - Rođen Džordž Ekslroud, američki reditelj, dramaturg i scenarista
(Njujork, 09. 06. 1922 - Los Anđeles, 21. 06. 2003)

1923. - Vojno - fašistički prevrat u Bugarskoj, ubijen predsednik vlade  Aleksandar Stambolijski

1932. - Umrla Danica Marković, književnica
(Čačak, 12. 10. 1879 - Beograd, 09. 06. 1932)

1934. - Nastao "Paja Patak", junak stripa i crtanog filma - u Diznijevom kreativnom studiju nacrtao ga je Karl Barks, a prvi put se pojavio u animiranom filmu "Mudra mala koka"

1936. - Rođen prof. dr Nikola Koljević, književnik, političar i državnik, član Predsedništva BiH, potpredsednik Republike Srpske
(Banja Luka, 09. 06. 1936 - Beograd, 25. 01. 1997)

1939. - Rođen Nikola Rackov, pijanista, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu
(Kovačica, 09. 06. 1939)

1947. - Rođena Gordana Jevtović-Minov, operska pevačica-sopran, prvakinja  Beogradske opere, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu
(Beograd, 09. 06. 1947 - Beograd, 08. 07. 2007)

1963. - Rođen Džoni Dep, američki filmski glumac
(Ovensboro, 09. 06. 1963)

1974. - Umro Migel Anhel Asturias, gvatemalski pisac, nobelovac
(Gvatemala Siti, 19. 10. 1899 - Madrid, 09. 06. 1974)

1977. - Rođen Predrag - Peđa Stojaković, košarkaš, reprezentativac
(Slavonska Požega, 09. 06. 1977)

1997. - U Beogradu počeo da izlazi dnevni list "Danas"

1998. - Umro Agostino Kazaroli, kardinal, državni sekretar Svete Stolice  (Kastel San Đovani, 24. 11. 1914 - Rim, 09. 06. 1998)

1999. - U Kumanovu potpisan Sporazum o vojno - tehničkoj saradnji između VJ i Ujedinjenih nacija o povlačenju jugoslovenskih snaga  bezbednosti sa Kosova i Metohije i ulasku međunarodnih mirovnih trupa na Kosovo

2000. - Umro Milivoje Simonović, mašinski inženjer, profesor Mašinskog  fakulteta u Beogradu, ministar prosvete Srbije
(Trmka, 1951 - Velika Plana, 09. 06. 2000)

2002. - Umro Dragoljub-Dragan Toković, pevač i kompozitor
(Kruševac, 1932 - Beograd, 09. 06. 2002)

2004. - Umro Miroslav Vicković, političar, predsednik Liberalnog saveza Crne Gore, gradonačelnik Cetinja
(Cetinje, 27. 05. 1951 - Podgorica, 09. 06. 2004)

2009. - Umro Zvonimir Berković, hrvatski reditelj
(Beograd, 01. 08. 1928 - Zagreb, 09. 06. 2009)

2009. - Umro Srdan Kovačević, akademski vajar, direktor Umetničke škole u Herceg Novom
(Dolovi,   1933 - Podgorica, 09. 06. 2009)