Preminuo Svetozar Stojanović

U Beogradu je u 79. godini umro doktor filozofije na Beogradskom univerzitetu u penziji i predsednik Centra za nacionalnu strategiju Svetozar Stojanović.

Stojanović je rođen 1931. godine u Kragujevcu. Diplomirao je 1955. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirao filozofiju 1962. godine.

Zajedno sa sedam drugih profesora i nastavnika takozvane "Praksis grupe", zbog disidentske delatnosti izbačen je sa Beogradskog univerziteta u januaru 1975. godine, na koji je vraćen početkom devedesetih. Bio je član Upravnog odbora Korčulanske letnje škole koja je okupljala uticajne filozofe iz tadašnje Jugoslavije i Evrope.

Radio je kao gostujući profesor na mnogim uglednim univerzitetima u SAD, Nemačkoj, Velikoj Bitaniji, Austriji, Indiji.

Bio je osnivač i predsednik Srpsko-američkog centra iz Beograda, koji je potom prerastao u Centar za nacionalnu strategiju i njegovog Foruma za srpsko-američki dijalog i saradnju.

Od 15. juna 1992. do 31. maja 1993. godine bio je specijalni savetnik i vodio savetnički tim tadašnjeg predsednika SRJ Dobrice Ćosića. Kada je Ćosić smenjen, podneo je ostavku.

Bio je, takođe, član Komisije za istinu i pomirenje, koju je imenovao nekadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Stojanović je bio član spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije i član Saveta Republičke Radiodifuzneagencije.

Stojanović je bio i direktor u penziji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Radio je kao glavni i odgovorni urednik časopisa "Praksis Internešnel", Oksford, Velika Britanija (1987-1990) i član Upravnog odbora kompanije "Politika".

Izabran je 1977. za člana pariskog Međunarodnog instituta za filozofiju, među čijim izabranim članovima su bili i filozofi Hans Georg Gadamer, Karl Oto Apel, Jirgen Habermas, Lešek Kolakovski i drugi. Od 1996. bio je izabrani član Akademije za humanistička istraživanja iz Moskve.

Objavio je sedam knjiga, četiri brošure i oko 130 časopisnih rasprava i članaka. Spisi su mu prevedeni na 14 jezika. Među knjigama na srpskom su "Savremena meta-etika", "Između ideala i stvarnosti", "Istorija i partijska svest", "Na srpskom delu Titonika" i druge.

Datum i mesto sahrane profesora Svetozara Stojanovića biće saopšteni naknadno.

Stojanović, čovek izuzetne ljudske neposrednosti

Vest o smrti filozofa Svetozara Stojanovića, predsednika Centra za nacionalnu strategiju, profesora Beogradskog univerziteta i brojnih svetskih univerziteta, osnivača i predsednika Srpsko-američkog centra u Beogradu, člana Komisije za istinu i pomirenje, duboko je potresla njegove prijatelje i saradnike.

Profesor Slavoljub Đukić rekao je Tanjugu da je Stojanović ostavio trag kao intelektualac koji je sledio svoja uverenja i uljudnošću pridobijao široko poštovanje i prijateljstvo, svuda se našao gde je trebalo smelo dići glas i pomoći ugroženima.

Prema rečima Jagoša Đuretića, Stojanović je pripadao svom narodu na način istinskog kosmopolite, bio je "čovek besprekorne demokratske tolerancije u svim mnogobrojnim raspravama u kojima je učestvovao, a mi koji smo ga dobro znali znamo da je demokratski etos pripadao samoj njegovoj prirodi, da su moralnost i humanitet nešto što je naprosto izviralo iz njegove ljudske prirode".

Filozof Slobodan Divjak je rekao da je Stojanović, njegov dugogodišnji prijatelj i profesor, za koga ga vezuju mnoge lepe uspomene, jedan od naših navećih intelektualaca posleratne generacije.

Jovo Cvetković, jedan od suosnivača izadavačke kuće "Albatros plus", rekao je da je Stojanović bio čovek izuzetne ljudske neposrednosti, ogromnog socijalnog aktivizma i retko iskrene nacionalne brižnosti.

"Nema mnogo ličnosti u našem javnom životu koje su odista živele svoja moralna uverenja. On je i kao filozof i etičar bio dostojan toga puta", istakao je Cvetković.