Vremeplov (9. jun)

Petar I Romanov ili Petar Veliki bio je ruski car koji je vladao Rusijom od 7. maja (27. aprila po julijanskom kalendaru) 1682. pa sve do svoje smrti 1725. godine. Na presto je došao nakon mnogih dvorskih intriga i zavera. U početku je vladao zajedno sa svojim slabim i bolesnim polubratom, Ivanom V, koji je umro 1696. godine. Nakon Ivanove smrti, kada je postao car Rusije, nemilosrdno je ugušio bilo kakav tip otpora, pa čak i u sopstvenoj porodici. Petar je vladao sam do 1724. godine, a potom zajedno sa svojom ženom, Katarinom I Aleksejevnom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu feudalnu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Odbacio je titulu cara 1721. godine i zamenio je titulom "imperatora".

(Moskva, 09. 06. 1672 - Sankt Peterburg, 08. 02. 1725)

Čarls Dikens, engleski književnik umro je na današnji dan 1870. godine. Slikar engleskog srednjeg i nižeg građanskog staleža, Dikens je već u svojim prvim radovima pokazao izuzetnu snagu opažanja, smisao za društvene probleme i naglašenu sklonost humoru i satiri, uz neobičnu primesu romantičnog i sentimentalnog, koja će u njegovim zrelijim i poznijim delima biti sve očitija. Dvadesetak njegovih knjiga, koje je napisao za tri decenije književnog rada, pokazuju autorovu sklonost ka mešanju različitih stilova, kao i udovoljavanju ukusu publike. Majstor groteske i umetnik karakterizacije, Dikens je jedan od najznačajnijih i najčitanijih engleskih pisaca, predstavnika realizma, koji je izvršio snažan uticaj ne samo na englesku, već i na celokupnu svetsku književnost. Njegovi najpoznatiji romani su: "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Mala Dorit", "Nikolas Niklbi", "Stara prodavnica retkosti" i "Martin Čezlvit".

(Lendport, 07. 02. 1812 - Geds Hil, 09. 06. 1870)

1781. - Rođen Džordž Stivenson, engleski inženjer i pronalazač, konstruktor prve parne lokomotive i prve javne železničke pruge na svetu

(Vilam, 09. 06. 1781 - Česterfild, 12. 07. 1848)

1815. - Potpisani završni akti Bečkog kongresa

1893. - Rođen Kol Porter, američki kompozitor

(Per, 09. 06. 1893 - Santa Monika, 15. 10. 1964)

1899. - Rođen Petar Petrović - Pecija, književnik i pozorišni glumac

(Lađevci, 09. 06. 1899 - Beograd, 20. 10. 1952)

1904. - Osnovan Londonski simfonijski orkestar

1914. - Otkriven spomenik Dositeju Obradoviću u Beogradu

1922.- Rođen Džordž Ekslroud, američki reditelj, dramaturg i scenarista

(Njujork, 09. 06. 1922 - Los Anđeles, 21. 06. 2003)

1923. - Vojno - fašistički prevrat u Bugarskoj, ubijen predsednik vlade Aleksandar Stambolijski

1932. - Umrla Danica Marković, književnica

(Čačak, 12. 10. 1879 - Beograd, 09. 06. 1932)

1934. - Nastao "Paja Patak", junak stripa i crtanog filma - u Diznijevom kreativnom studiju nacrtao ga je Karl Barks, a prvi put se pojavio u animiranom filmu "Mudra mala koka"

1936. - Rođen Nikola Koljević, književnik, profesor Univerziteta u Beogradu, političar i državnik

(Banja Luka, 09. 06. 1936 - Beograd, 25. 01. 1997)

1939. - Rođen Nikola Rackov, pijanista, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu

(Kovačica, 09. 06. 1939)

1947. - Rođena Gordana Jevtović - Minov, operska pevačica-sopran, prvakinja Beogradske opere, profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu

(Beograd, 09. 06. 1947 - Beograd, 08. 07. 2007) 

1963. - Rođen Džoni Dep, američki filmski glumac

(Ovensboro, 09. 06. 1963)

1974. - Umro Migel Anhel Asturias, gvatemalski pisac, nobelovac

(Gvatemala Siti, 19. 10. 1899 - Madrid, 09. 06. 1974)

1977. - Rođen Predrag - Peđa Stojaković, košarkaš

(Slavonska Požega, 09. 06. 1977)

1997. - U Beogradu počeo da izlazi dnevni list "Danas"

1998. - Umro Agostino Kazaroli, kardinal, državni sekretar Svete Stolice

(Kastel San Đovani, 24. 11. 1914 - Rim, 09. 06. 1998)

1999. - U Kumanovu potpisan Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji između VJ i Ujedinjenih nacija o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i ulasku međunarodnih mirovnih trupa na Kosovo

2000. - Umro Milivoje Simonović, mašinski inženjer, profesor Mašinskog  fakulteta u Beogradu, ministar prosvete Srbije

(Trmka, 1951 - Velika Plana, 09. 06. 2000)

2002. - Umro Dragoljub - Dragan Toković, pevač i kompozitor

(Kruševac,    1932 - Beograd, 09. 06. 2002)

2004. - Umro Miroslav Vicković, političar, predsednik Liberalnog saveza Crne Gore, gradonačelnik Cetinja

(Cetinje, 27. 05. 1951 - Podgorica, 09. 06. 2004)