Naš toranj

Avalski toranj, simbol Beograda i Srbije, svečano je otvorio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, poručivši da ta građevina treba da bude simbol budućnosti Srbije.

Sa skoro 205 metara visine, novi toranj najviša je građevina na Balkanu, a njegovu izgradnju inicirali su Radio-televizija Srbije i Udruženje novinara Srbije, uz podršku velikog broja građana.

Gradonačelnik Beograda poželeo je da nijedan drugi gradonačelnik više ne bude u prilici da ponovo otvara Avalski toranj.

"Imamo ga, čuvajmo ga", rekao je Đilas i dodao da toranj ne treba da bude poruka prošlosti, već poruka za budućnost.

Na svečanosti, dobrodošlicu novom tornju prvi je poželeo izvođač radova Raja Radovanović. 

"Raditi na ovakvom projektu je čast, zadovoljstvo i velika obaveza. Delo koje smo napravili ponos je Beograda i Srbije. Avalski toranj je otvorio sve svetske tendere i ovo je primer kako se treba graditi", rekao je Radovanović.

Generalni direktor RTS-a zahvalio se građanima Srbije, graditeljima, Udruženju novinara, republičkim i gradskim vladama koji su učestvovali u gradnji tornja.

Toranj je jasan dokaz šta možemo, kakvi smo i koliki kada se ujedinimo oko zdrave ideje i okupimo zarad naše zajedničke Srbije, rekao je Aleksandar Tijanić.  

"Produžili smo ga za metar. Neka u taj metar stane večna pouka i za one koji su ga rušili i za nas koji smo ga podigli", istakao je generalni direktor RTS-a. 

"Srbija je danas dobila svoju kapu. Vreme je da zajedno završavamo naš krov i druge srpske poslove. To je naravoučenije ovog tornja i njegove sudbine nama Srbima i braći sa kojom živimo u Srbiji i našoj sudbini", rekao je Tijanić.

Vidikovac lepote naše zemlje

Ministar za ekologiju i prostorno planiranje Oliver Dulić rekao je na svečanosti da je preko 500 umetnika, sportista učestvovalo u gradnji tornja.

Avalski toranj je započet i urađen kako treba i to je prvi državni značajni projekat koji ima upotrebnu dozvolu, istakao je Dulić. 

"Kada se popnete na Avalski toranj i pogledate oko sebe možete videti celu zemlju", rekao je Dulić, ističući da je Avalski toranj u neku ruku vidikovac lepote naše zemlje.

Ceremonija svečanog otvaranja Avalskog tornja, najviše građevine na Balkanu, počela je oko 17 sati intoniranjem državne himne "Bože pravde".

Svečanosti su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković sa članovima kabineta, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, patrijarh srpski Irinej i veliki broj građana.

Svečanost su uveličali i avioni koji su, nadletajući Avalski toranj, napravili od dima zastavu Srbije. Uz hor RTS-a i "Big bend" manifestaciju je uveličao dečji hor "Kolibri"

Posetioci su mogli da uživaju u audio-vizuelnom spektaklu, a večeras je nebo nad Avalom ukrasio i spektakularni vatromet.

Svečano otvaranje Avalskog tornja, koji su vazdušne snage NATO-a srušile 1999. tokom bombardovanja SRJ, prenosila je Radio-televizija Srbije.

Od sutra će toranj biti otvoren za posetioce. Liftom čija je brzina tri metra u sekundi brzo se stiže do vidikovca sa kojeg se pruža pogled, na celu Šumadiju i deo Vojvodine.

Radovi na novom tornju trajali su tri godine i završeni su jesenas, a objekat je dobio upotrebnu dozvolu u februaru.

Otvaranje Avalskog tornja dva puta je odlagano, prvi put zbog solidarnosti sa građanima Evrope koji su bili u žalosti zbog tragične pogibije poljskog predsednika Leha Kačinjskog i poljske delegacije, a drugi put zbog najavljenih loših vremenskih prilika.

Najviša građevina na Balkanu 

Avalski toranj je visok 204,5 metara i najviša je građevina na Balkanu. Njegova konstrukcija može da izdrži i zemljotres do 9,2 stepena Merkalijeve skale, a vrh antene novog tornja napravljen je od nesagorivih materijala. Na izgradnju novog tornja utrošeno je 5.000 metara kubnih betona i oko 500 tona armature.

Na 120. metru nalazi se restoran površine 100 metara kvadratnih, a posetioce će do vidikovca, koji se nalazi na 124. metru visine, prevoziti dva lifta brzinom od tri metra u sekundi.

U prilaznu stazu tornju biće ugrađeno 200 otisaka dlanova najzaslužnijih donatora i učesnika akcije "Izgradimo toranj na Avali".

Prva je otisak ostavila slikarka Olja Ivanjicki. Među 200 otisaka nalaze se i dlanovi akademika - Matije Bećkovića, Milorada Pavića, Dušana Kovačevića, Toneta Serafimovskog i Vladimira Veličkovića, kao i tenisera Ane Ivanović i Novaka Đokovića.