Otvaranje Avalskog tornja

Novi Avalski toranj, jedan od simbola Beograda, svečano će biti otvoren u prisustvu državnog vrha, na istom mestu gde je bio stari, srušen u NATO bombardovanju 1999. godine.

Svečanom otvaranju prisustvovaće predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković sa članovima kabineta i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Posetioci će moći da uživaju u audio-vizuelnom spektaklu, a svečano otvaranje prenosiće Radio-televizija Srbije.

Radovi na novom Tornju trajali su tri godine i završeni su jesenas, a objekat je dobio upotrebnu dozvolu u februaru.

Otvaranje Avalskog tornja dva puta je odlagano, prvi put zbog solidarnosti sa građanima Evrope koji su bili u žalosti zbog tragične pogibije poljskog predsednika Leha Kačinjskog i poljske delegacije, a drugi put zbog najavljenih loših vremenskih prilika.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić ukazao je na to da će Avalski toranj imati mnoge upotrebne funkcije - telekomunikacione, za uspostavljanje sistema digitalne televizije u Srbiji, biće prenosnik svih signala, neophodan vojsci, policiji, televizijama i mobilnim stanicama.

"Avalski toranj je najviši objekat na Balkanu. Kada je prošle godine završen, bio je drugi po visini objekat u svetu. Na to smo ponosni. Građen je domaćim snagama, od domaćeg materijala", rekao je Dulić.

Inicijator i urednik akcije "Izgradimo toranj na Avali", Miloš-Bata Milatović, rekao je da je, zahvaljujući RTS-u i Udruženju novinara Srbije, napravljen spontani referendum i više od milion građana Srbije prihvatilo je akciju obnove Avalskog tornja i pomoglo izgradnju.

Milatović je dodao da je tu akciju podržalo i više od 500 javnih ličnosti i nosilaca najviših državnih funkcija.

Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan ocenila je da je otvaranje Avalskog tornja veliki događaj i da će građani na njega gledati kao na simbol snage Beograda i Srbije.

Šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović istakao je da Avalski toranj predstavlja sećanje na bombardovanje NATO 1999. godine i da je Toranj trajan ožiljak koji će ostati u sećanju srpskog naroda.

Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić čestitao je građanima Beograda i Srbije otvaranje Avalskog tornja, ali je rekao da ne razume zašto nije pozvan na njegovo otvaranje.

"Otvaranje Avalskog tornja je pozitivna stvar i govori o duhu našeg naroda, da u inat možemo mnogo stvari da uradimo, pa i da ga za relativno kratko vreme obnovimo", rekao je poslanik Demokratske stranke Srbije Zoran Nikolić.

Novi, a stari simbol Beograda

Izgradnja novog tornja počela je 2005. godine, a završena u novembru 2009. godine. Izvođena je bez odstupanja od projekta arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora Milana Krstića, tvoraca starog Avalskog tornja.

Avalski toranj je visok 204,5 metara i najviša je građevina na Balkanu. Njegova konstrukcija može da izdrži i zemljotres do 9,2 stepena Merkalijeve skale, a vrh antene novog tornja napravljen je od nesagorivih materijala. Na izgradnju novog tornja utrošeno je 5.000 metara kubnih betona i oko 500 tona armature.

Na 120. metru nalazi se restoran površine 100 metara kvadratnih, a posetioce će do vidikovca, koji se nalazi na 124. metru visine, prevoziti dva lifta brzinom od tri metra u sekundi.

U prilaznu stazu tornju biće ugrađeno 200 otisaka dlanova najzaslužnijih donatora i učesnika akcije "Izgradimo toranj na Avali".

Prva je otisak ostavila slikarka Olja Ivanjicki. Među 200 otisaka nalaze se i dlanovi akademika - Matije Bećkovića, Milorada Pavića, Dušana Kovačevića, Toneta Serafimovskog i Vladimira Veličkovića, kao i tenisera Ane Ivanović i Novaka Đokovića.

Stari Avalski toranj projektovan je od 1959. do 1960. godine, građen od 1961. do 1964. godine, a otvoren je 1965. godine.

Nekadašnji toranj bio je visok 202,8 metara i smatrao se jednim od najlepših TV repetitora u Evropi i svetu. Bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao, simbol srpskog tronošca za sedenje.

Radiša Petrović, direktor Emisione tehnike, istakao je da je od bombardovanja bilo jasno da bez objekta ovakvih gabarita radio i televizija, kada je reč o zemaljskom emitovanju, ne mogu da egzistiraju.

Svi komercijalni emiteri, istakao je Petrović, osim Televizije Foks, imaju dozvole za Avalski toranj, pa ta njegova funkcija povećava značaj otvaranja.