Otvoren vazdušni prostor nad Srbijom

Komitet za bezbednost Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore je na osnovu najnovijih podataka o kretanju oblaka vulkanske prašine zaključio da su se stekli uslovi da se celokupan vazdušni prostor u njenoj nadležnosti od ponoći otvori za vazdušni saobraćaj.

Vazdušni prostor otvoren je za poletanja i sletanja sa svih aerodroma, uključujući i aerodrom "Nikola Tesla".

Direktor beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljević izjavio je taj aerodrom od ponoći otvoren, ali da letovi zavise od aviokompanija i uslova na drugim aerodromima i vazdušnim prostorima.

"To ne znači da će svi letovi i automatski biti obavljani, već zavisi od toga da li je aerodrom na koji se leti iz Beograda otvoren, kao i vazdušni prostor na putu do njega", objasnio je Radosavljević.

Prostor nadležnosti Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore obuhvata Republiku Srbiju, državu Crnu Goru, 55 odsto gornjeg vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine i deo međunarodnih voda Južnog jadrana.

Od 18 časova, vazdušni prostor bio je otvoren samo za prelete. Posle ukidanja zabrane sletanja i poletanja, prvi avion sleteo je na niški aerodrom u 18.45 časova.

Prema ranijim najavama jugozapadno strujanje vazduha će biti pojačano, pa će se glavnina oblačnosti vulkanskog pepela premeštati severnije od našeg područja.

U Hravatskoj su tokom poslepodneva otvoreni svi aerodromi, osim osiječkog, koji su bili blokirani zbog oblaka sa vulkanskom prašinom, saopšteno je iz hrvatske kontrole vazdušne plovidbe.

Pojačan drumski i železnički saobraćaj

Zbog problema u aviosaobraćaju, punom parom radi šalter međunarodnih polazaka sa Železničke stanice Beograd.

U Železnicama Srbije kažu da je za putnički saobraćaj dodato 80 vagona, a karte za pojedine pravce rasprodate su mesec dana unapred.

Nenad Stanisavljević iz "Železnica Srbije" kaže da je u poslednja dva dana prodato 80 odsto više karata ka evropskim destinacijama.

I Autobuska stanica imala je veći broj vanrednih polazaka, a putnici se najviše interesuju za Nemačku, Skandinaviju i zemlje zapadne Evrope.

Prema podacima sa naplatnih rampi na Koridoru 10 pojačan je tranzitni saobraćaj. Najopterećeniji putni pravci su od Grčke granice ka Nišu i od Niša ka Dimitrovgradu.

Na graničnim prelazima čeka se dvadesetak minuta, a na Horgošu najduže, dva sata.