Pregled štampe (16. 05. 2009.)

Evropa će pomoći Srbiji

Region centralne i istočne Evrope izbegao je za sada najgore posledice tekuće globalne ekonomske krize koja je zadesila neke druge regione u ekonomskom usponu. Ipak, razloga za neobuzdani optimizam nema. Nezaposlenost u regionu još dugo će rasti, uprkos stabilizacionim programima međunarodnih i domaćih finansijskih institucija i niko pouzdano ne zna koliko vremena će još proći pre nego što dođe kraj krize koja uveliko menja pravila međunarodnog finansijsko-monetarnog poretka, upozorio je juče Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj na godišnjem forumu te institucije u Londonu.

Buduće investicije: poslovne prilike u otežanim uslovima - osnovna je tema ovogodišnjem foruma u čijem radu učestvuje i delegacija Srbije koju predvode ministar Diana Dragutinović i guverner Narodne banke Radovan Jelašić. Uoči jučerašnje sednice članova Borda EBRD-a, guverner Jelašić je u razgovoru za „Politiku" istakao da je Srbija pravovremeno pokrenula mere i akcije za ublažavanje ekonomske krize, koju ne može da izbegne niti da sama reši.

„Evropa će pomoći Srbiji i tu EBRD igra ključnu ulogu u nastojanjima da ojačamo temelje makroekonomske stabilnosti. Ipak, prethodno je neophodno da Evropa pronađe sredstvo, lek za rešenje krize", smatra Jelašić.

„Najgore posledice globalne krize jesu izbegnute u regionu, pa i u Srbiji, ali će u sledećoj godini-dve sigurno biti puno izazova: novac će biti skuplji, nezaposlenost će rasti, transfer stranog kapitala biće manji... ali Srbija ima razloga da veruje u do sada preduzete makromere. Dinarska likvidnost nikada nije bila veća nego u poslednjih šest meseci, povećana je i prodaja dinarskih hartija od vrednosti trezora. Srbija je prva u regionu postigla takozvani Bečki sporazum, sa 31 od 34 strane banke koje ovde posluju, da ne dođe do povlačenja kredita koji stižu na naplatu ove i sledeće godine. Bečki sporazum za Srbiju poslužiće u narednom periodu kao model za pregovore sa Rumunijom, najavljeno je i sa Mađarskom, najverovatnije i Bosnom", naglasio je juče Jelašić.

Nezvanično, u EBRD-u u Londonu uveliko se pregovara i o novoj mogućnosti izdavanja dinarskih hartija od vrednosti.

Nema napretka bez uslova

Velika Britanija će nastaviti da pruža jaku političku podršku procesu proširenja. Snažno podržavamo želju Srbije da se pridruži EU - ističe, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", šef britanske diplomatije Dejvid Miliband, koji istovremeno odaje priznanje Vladi Srbije za napredak koji je ostvarila na evropskom putu.

- Želim da naglasim snažnu podršku Velike Britanije evropskoj perspektivi čitavog regiona zapadnog Balkana. Moje lično ubeđenje, i stav moje vlade je da će buduća stabilnost i prosperitet svih zemalja regiona biti najbolje osigurani kroz članstvo u Evropskoj uniji. Proces pristupa zahteva angažovanje i napor svih strana. Istina je da će brzina kojom svaka zemlja ostvaruje napredak ka pristupu, zavisiti od individualnog učinka te zemlje u ostvarivanju uslova koje je postavila EU.Blisko sarađujemo sa svim zemljama regiona, sa našim evropskim partnerima i s Evropskom komisijom, na odlučnom postizanju ovog cilja. Velika Britanija će nastaviti da pruža jaku političku podršku procesu proširenja, kako bilateralno, tako i kroz naše multilateralne angažmane s regionom.

- Ne postoji fiksiran ili specifičan vremenski raspored koji bi mogao da se primeni na bilo koju zemlju. Princip koji podupire integritet procesa proširenja jeste da svaka zemlja treba da napreduje ka EU na osnovu sopstvenih zasluga. Zaista bih voleo da vidim da zemlje regiona brzo napreduju ka članstvu, ali brzina i kvalitet reformi u svakoj od zemalja odrediće brzinu napretka.

- Velika Britanija pozdravlja i snažno podržava želju Srbije da se pridruži EU i priznaje značajne korake koje je preduzela Vlada Srbije, uključujući i one u odnosu na Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Ipak, puna saradnja sa ovim sudom ostaje ključni aspekt uslovljavanja napretka prema Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji sa EU i zato bih ohrabrio Srbiju da ostane usredsređena na ovo pitanje i nastavi da dalje razvija značajno poboljšanje koje je ostvareno tokom prošle godine.

- Toplo pozdravljam značajan napredak saradnje Srbije s Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu u poslednjih dvanaest meseci. Hapšenje i izručenje Radovana Karadžića je bio značajan korak u saradnji Srbije. Mi to priznajemo i želimo da dodatno podržimo napore koji se ulažu da se lociraju i uhapse preostali optuženi - Goran Hadžić i Ratko Mladić.

- Na Srbiji je da odluči kada će podneti zvaničnu aplikaciju za članstvo. Srbija ima kapacitete i potencijal da brzo napreduje ka EU. Ali, put pristupa EU se zasniva na ispunjavanju uslova, a ne na vremenskom periodu. Srbija će morati da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom i da odigra posvećenu i konstruktivnu ulogu u regionu, kako bi brzo napredovala na putu do evropskog članstva.

Bajdena će od granice dopratiti srpski „migovi"

Datum i satnica dolaska američkog potpredsednika Džozefa Bajdena u Srbiju, kao mera bezbednosti, ostaće nepoznati javnosti sve do momenta kada na beogradski aerodrom sleti u potpredsedničkom avionu „Air Force 2", premda dobro obavešteni izvori „Blica" kažu da će Bajden u Beogradu biti u sredu. Njega će na vazdušnoj granici Srbije dočekati MIG-ovi, lovačka pratnja Vojske Srbije, dok će nebo nad Srbijom u vreme sletanja biti zatvoreno. Najmanje dva sata neće biti poletanja niti sletanja s beogradskog aerodroma.

Očekuje se da Ministarstvo odbrane podigne nivo borbene gotovosti Vojske Srbije iznad redovnog, a Ministarstvo policije izda naredbu kompletnom kadru na pripravnost.

Direktno u akciji obezbeđenja učestvovaće više hiljada ljudi. Kao Bajdenova prethodnica za vikend u Beograd stiže kombinovan tim od oko 150 američkih operativaca, sastavljen od civilnih i vojnih stručnjaka i oficira za bezbednost, iako su američki stručnjaci od prvog dana uključeni u pripremu za dolazak. Mesto njihovog smeštaja drži se u tajnosti.

Operacija ima vrlo visok nivo kontraobaveštajne zaštite, tako da Beograd i Vašington u strogoj tajnosti drže i podatke gde, s kim, kada će se Bajden sastati. To ne želi da otkriva ni kabinet predsednika Srbije, ali dobro obavešteni izvori „Blica" tvrde da će se sastati sa Tadićem, Cvetkovićem, Jeremićem i Šutanovcem.

Smena Diane Dragutinović?

Državni vrh Srbije smeniće ministarku finansija Dianu Dragutinović ukoliko se krajem maja pokaže da prihodi u državnoj kasi nisu onakvi kako je planirano rebalansom budžeta, saznaje Press u vrhu vladajuće koalicije. Lideri DS, G17 Plus i SPS nisu zadovoljni ni načinom na koji Dragutinovićeva vodi jedan od najvažnijih resora tokom ekonomske krize.

Zbog njenog „nesnalaženja" na ovoj funkciji finansije Srbije zapravo vode premijer Mirko Cvetković i državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković uz pomoć ministra Mlađana Dinkića.

O smeni ministarke finansija razgovarali su predsednici vladajućih stranaka Boris Tadić, Mlađan Dinkić i Ivica Dačić na nedavnom sastanku, na kojem su analizirani potezi Vlade u vreme krize. Sagovornik Pressa iz vrha vladajuće koalicije kaže za Press da je dogovoreno da se posle usvojenog rebalansa krene u mnogo veću ekonomsku aktivnost, a da je punjenje budžeta od presudne važnosti.

- Novi rebalans budžeta ne sme se dozvoliti i zato Ministarstvo finansija mora da učini sve da bi bili ostvareni svi planirani prihodi. Ukoliko se to ne dogodi, ona će biti smenjena i to je jednoglasna odluka vrha koalicije. Imamo velike problema s njenim ljudima koji rade u Trezoru, zbog kojih, između ostalog, kasne i plaćanja koje država ima. Veliki broj ministara nezadovoljan je njenim radom, ali ne njenom profesionalnošću, nego tim što ona ne shvata da je budžet ipak stvar politike. Nema tu ničeg ličnog, ona se očigledno nije snašla - navodi sagovornik Presa.

On dodaje da je javna tajna da je premijer Cvetković danas zapravo ministar finansija, da je on preuzeo na kraju da napravi rebalans budžeta. Prema njegovim rečima, ministarka nije mogla da reši nijedan problem oko zahteva korisnika budžeta, pa je premijer morao da interveniše.

- Postoje i drugi problemi koje je ona napravila iz jednostavnog previda. Ministarka je bez ikakvog rezona podigla porez na honorare sa 26 na 50,6 odsto, čime je honorarce izjednačila sa stalno zaposlenima, što je izazvalo velike reakcije u javnosti. A onda premijer mora da reaguje i traži da se to popravi. Nedavno je utvrđeno da je planom rebalansa koji je ona radila u delu Ministarstva energetike predviđeno da rudari iz Resavice primaju novac samo do septembra! A posle toga ko zna kako će rudari primati plate! Da ne govorimo o problemima koje Vlada ima zbog njenih izjava o povećanju PDV-a - navodi izvor Pressa.

Ministarka finansija Diana Dragutinović, koju smo pronašli na službenom putu u Londonu, gde će učestvovati na godišnjoj skupštini Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), kaže za Press da „prvi put čuje" da vladajuća koalicija planira njenu smenu. Ona dodaje da nema ni nameru da podnosi ostavku.

- U Londonu sam i zaista ne znam ništa o tome. O podnošenju ostavke nikada nisam dala nijednu izjavu, niti znam odakle te spekulacije da bih mogla biti smenjena. Svi znamo koliko je situacija teška i svi maksimalno radimo da prevaziđemo probleme i krizu - kaže ministarka finansija.