Pregled štampe (15. 05. 2009.)

Cvetković spasava honorarce

Vlada Srbije uskoro će ponovo raspravljati o odlukama u vezi sa porezima na autorske honorare, saznaje „Politika". Premijer Mirko Cvetković naložio je Ministarstvu finansija da preispita rešenja predviđena Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koje se odnose na neoporezovani deo autorskih honorara.

Podsećamo da su se izmenama ovog zakona, koji je stupio na snagu 8. maja, ukupni porezi i doprinosi po autorskom honoraru povećali sa dosadašnjih 26 na 50,6 odsto za zaposlene honorarce (koji imaju svoj stalni posao a honorarno rade „sa strane") , i sa 37 odsto na 78 odsto za nezaposlene honorarce (koji nemaju stalni posao). Time su svi koji zapošljavaju honorarne saradnike, a pre svega medijske kuće, stavljeni u veoma nepovoljan položaj, jer bi povećanjem opterećenja poslodavaca vlada primorala mnogobrojna preduzeća iz uslužne delatnosti na znatno umanjenje broja honorarnih saradnika.

Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, na mesečnom nivou u našoj zemlji ostvari se prosečno 180.000 autorskih ugovora, od kojih su ovi ugovori velikom broju nezaposlenih građana jedini izvor prihoda.

Medijske kuće okupljene oko Asocijacije medija ocenjuju da je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana drastično otežan već izuzetno težak finansijski položaj svih medijskih kuća u zemlji. „Učinjeno je to i u trenutku kada je kao jednu od mera za pomoć oporavka medijske industrije Asocijacija predložila upravo smanjenje i privremeno ukidalje dažbina koje se regulišu ovim zakonom", navodi se u saopštenju ove asocijacije.

Ovim izmenama Zakona, kako navodi Asocijacija medija, na informativnom planu najozbiljnije je ugrožena dalja saradnja s više od 1.500 honorarnih saradnika - dopisnika, slobodnih novinara i fotoreportera iz svih krajeva Srbije koji su nezaobilazni faktor u uspešnom ispunjavanju društvene uloge medija da kvalitetno i ravnomerno informišu iz svih krajeva zemlje. „Usvojene izmene otežavaju dalju saradnju kako novinskih kuća tako i elektronskih medija na svim ostalim planovima na kojima se ona do sada zasnivala na honorarnoj saradnji", kaže se u saopštenju Asocijacije medija.

I Udruženje književnih prevodilaca Srbije saopštilo je juče da je ogorčeno novim poreskim opterećenjima na autorske honorare.

- U toku je konkretna akcija za prikupljanje 15.000 potpisa, koliko je potrebno da bi se ukinuo ovaj zakon. Pozivamo sva umetnička udruženja i celokupnu kulturnu javnost da se pridruže ovoj akciji - saopštilo je Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Udruženje književnih prevodilaca zaključuje da su honorari umetnika ionako mali i neredovni, a da su ovom merom potpuno obezvređeni.

- Književni prevodioci žive isključivo od autorskih honorara za svoje prevode. Ova mera dovešće i do propadanja onih izdavača koji objavljuju vredna umetnička dela od kulturnog značaja. Zahtevamo od Vlade Srbije da smesta ukine ovaj zakon sa nesagledivo štetnim posledicama - saopštava Udruženje prevodilaca.

Najgore je prošlo

Plan Vlade za stabilnost zemlje sadrži naš lek za krizu. Najgore je prošlo, ovo je početak kraja krize u Srbiji, poručio je u razgovoru za "Novosti" Mlađan Dinkić, vicepremijer i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj.

- Svi ključni ekonomski indikatori pokazuju tendenciju oporavaka od marta, što znači da je najgori period iza nas. To su bili decembar, januar i februar, kada smo imali rekordan pad izvoza i industrijske proizvodnje, probleme na tržištu rada, sa deviznim kursom.

- Završetak krize neće biti brz, trajaće izvesno vreme. Pad je bio veliki i strmoglav, i to u kratkom roku, a oporavak će sigurno biti duži. Bitno je da se krenulo sa najniže tačke ka boljim danima.

- Da bi Srbija u potpunosti izašla iz krize, prvo moraju da se oporave Amerika i Evropa. U međuvremenu, mi moramo da stanemo iza naše privrede. Osnovni cilj Vladinog Plana za ekonomsku stabilnost Srbije je podrška privredi uz očuvanje produktivnih radnih mesta. Nove stimulativne mere, koje startuju u ponedeljak, donose privredi više novca, koji će sada biti duplo jeftiniji. Program zapošljavanja 10.000 mladih pripravnika je, takođe, odlično krenuo.

Dinkić je u intervjuu za „Novosti" ponovio da nema govora o povećanju PDV, jer „privredi treba podrška, a ne opterećenje".

- Pokušaćemo još da razradimo i neke specifične mere za sektore, pre svega, za stanogradnju. Ali, ovaj plan za stabilnost Srbije se neće menjati jer ga privreda podržava i u praksi je doneo dobre rezultate. Možemo ga samo finansijski pojačati. Zasada imamo 180 milijardi dinara, privreda je povukla 30, ali, ako bude trebalo, naći ćemo način da dodamo još novca. Ubeđen sam da smo pogodili cilj. Ovo je naš lek za krizu.

- Sledeće nedelje vlada će doneti program o javnim radovima koji će krenuti polovinom godine, a kojim ćemo širom Srbije zaposliti oko 10.000 ljudi. Veliki infrastrukturni radovi zaposliće mnogo ljudi, ne samo one koji će graditi puteve i stanove, već i one koji rade u pratećoj industriji građevinskog materijala. Rešili smo da veoma predano i efikasno gradimo autoputeve po Srbiji. Završili smo sve pripremne radnje, a krenuli su i prvi radovi na deonici Horgoš - Novi Sad. Završavaju se radovi i na delu puta na jugu Srbije. "Putevima Srbije" dali smo zadatak da do jeseni završe projektovanje autoputa Beograd-Čačak, kako bismo tender objavili do kraja godine, a u martu 2010. započeli prvu deonicu na toj trasi.

Terorista OVK: Fatmir Ljimaj preti da će tužiti Pres!

Bivši komandant OVK i haški optuženik Fatmir Ljimaj preti da će tužiti Pres jer smo objavili transkripte njegovih prisluškivanih razgovora, iz kojih se jasno vidi da je on za 2.000.000 dolara kupio oslobađajuću presudu u Hagu. Interesantno je, međutim, da iako tvrdi da transkripti nisu autentični, Ljimaj priznaje da ga je haška sloboda koštala milion i po evra, što je u vreme presude bilo oko dva miliona dolara!

Podsetimo, iz transkripata se vidi da su Ljimajevi američki advokati tražili čak 6,5 miliona dolara kako bi mu izdejstvovali oslobađajuću presudu, da je na kraju plaćeno dva miliona dolara, kao i da su advokati i pre početka suđenja znali šta će pisati u presudi?!

Pres je pre dva dana saznao i da je glavni haški tužilac Serž Bramerc u razgovoru sa srpskim državnim vrhom najavio pokretanje istrage protiv naših novina zbog objavljivanja Ljimajevih transkripata, a ta vest potvrđena je preksinoć i austrijskoj televiziji ORF u samom Tribunalu.

Tužbu protiv Presa Fatmir Ljimaj je najavio u intervjuu za jagodinsku televiziju Palma plus, koji će biti emitovan u subotu.

- Pročitao sam sve napise u beogradskom Pressu i mogu samo da kažem da se radi o čistoj dezinformaciji. Transkripti koji su objavljeni jednostavno nisu tačni. Pa, zar mislite da bi neko vodio takve razgovore iz Haškog tribunala, a da pri tom zna da se svi razgovori snimaju. Neozbiljno je da neko objavi da se u Haškom tribunalu može kupiti bilo ko. Da je to tako, pošto vi u Srbiji imate više para od nas na Kosovu, dali biste milione za vaše generale, a Hrvati bi dali i 40 miliona evra za Gotovinu. Ta priča o 6,5 miliona je igra, koja će koštati samo medij koji je to objavio i srpsku javnost, koja je dezinformisana. Ja jesam svoju odbranu platio milion i po evra. Toliko su me koštali advokati. Oko 200.000 evra sam dobio od Haga, a ostatak para smo skupili na Kosovu - izjavio je Ljimaj.

On je rekao i da je spreman da da iskaz srpskom Tužilaštvu za ratne zločine, koje je protiv njega pokrenulo istragu.

- Neka dođu kod mene i neka pitaju šta hoće. Taj iskaz ću dati zbog pravde, a ne zbog tužilaštva. Otvorite sve što imate. Ali podsetiću vas, ja sam tri godine bio u pritvoru Haškog tribunala i za to vreme Srbija nije poslala ništa što može da me tereti, a i istraga u Hagu je prevrnula sve, od moje porodice, para, političkih mitinga, pa do angažmana u OVK - rekao je Ljimaj.

U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu kažu da su spremni da saslušaju Ljimaja.

- Mi smo spremni da izjavu Fatmira Ljimaja uzmemo bilo gde, u skladu sa zakonima Srbije. A što se tiče transkripata, čekamo odgovor iz Haga, pošto smo od Serža Bramerca zatražili istragu o njihovoj autentičnosti - kaže portparol Tužilaštva Bruno Vekarić.

Fatmir Ljimaj je uhapšen u Sloveniji u februaru 2003. godine. U Hagu je bio optužen za ubistvo 22 albanska i srpska civila u logoru „Lapušnik" u proleće i leto 1998. Iako je Tužilaštvo krajem avgusta 2005. zatražilo da Ljimaj bude kažnjen sa 20 godina zatvora, on je u novembru oslobođen! Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nedavno je dobilo odobrenje Haškog tribunala da istražuje slučajeve iz predmeta Fatmira Ljimaja, koje Hag nije obradio. Reč je o pet ili šest zločina koji su pomenuti u ovom postupku, ali nisu procesuirani. Jedan od njih su i strašni zločini nad Srbima u Klečki.

Vladika Nikanor napao Atanasija Jevtića

Prvi dan zasedanja Svetog arhijerejskog sabora obeležio je napad vladike banatskog Nikanora na umirovljenog vladiku zahumsko-hercegovačkog Atanasija, saznaje „Blic". Nikanor je problematičnim ocenio i to što vladike Ohridske arhiepiskopije učestvuju u radu Sabora. Do zaključenja ovog izdanja „Blica" nije preciziran dnevni red, koji se tokom Sabora može i proširiti. Slučaj vladike Nikanora i slični neprimereni istupi, smatra jedan broj vladika, trebalo bi da budu podsticaj da ovaj sabor ipak preraste u izborni.

Vladika banatski Nikanor obeležio je prvi dan zasedanja Sabora. On se na samom početku zasedanja Sabora pobunio jer umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački Atanasije prisustvuje zasedanju. Uz viku, po kojoj je poznat narodu svoje eparhije, banatski vladika je zatražio da vladika Atanasije napusti Sabor. Nikanor je zapretio da ukoliko vladika Atanasije ne izađe, da će on napustiti saborsko zasedanje.

Nikanora nije smirilo ni to što mu je pokazana odluka Sabora da je vladika Atanasije, koji je umirovljen na lični zahtev 1999. godine, član Sabora i da treba da prisustvuje zasedanjima. Većina vladika ponašanje banatskog Nikanora, koji je blizak takozvanom bosanskom krugu episkopa, ocenjuju kao pritisak na rad Sabora i nedisciplinu nedostojnu episkopa. „Metod pritiska na Sabor i pokušaj da se duh ljubavi zameni duhom nezrelog zilotizma", kaže jedan vladika za „Blic".

Ovaj napad na vladiku Atanasija nije prvi jer je prošle godine isti zahtev imao i vladika mileševski Filaret, takođe blizak takozvanom bosanskom krugu. I tada i sada ovakvi istupi tumače se kao pritisak, s ciljem da se grupi naprednih episkopa koji žele obnovu Crkve pošalje indirektna poruka da njihov glas nemaju.

Razlika u dve osnovne struje u SPC može se opisati upravo na primeru Nikanora banatskog i vladike Atanasija. Nikanora podržavaju neonacističke ekstremne organizacije u Srbiji kao što je „Obraz", a pred ovaj Sabor čak je i takozvana „Garda Cara Lazara" poslala pismo Saboru u kome se veliča Nikanor, a kletve bacaju ne samo na vladike već i na predsednika Srbije Borisa Tadića. S druge strane, vladika Atanasije je vrhunski teolog priznat u hrišćanskom svetu, uvažavan u Moskvi, a njegove se knjige u Grčkoj koriste kao najbolji udžbenici iz bogosluženja.