Svetski dan zdravlja

Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima, a procenjuje se da će taj broj u narednih trideset godina rasti. Neplanska urbanizacija može imati posledice kako na zdravlje, tako i na sigurnost i bezbednost svih građana u urbanim naseljima, tvrde stručnjaci na Svetski dan zdravlja.

Ovaj dan se obeležava kampanjom pod nazivom "Hiljadu gradova, hiljadu života" u kojoj se gradovi pozivaju da na jedan dan zatvore deo ulica za motorna vozila, omoguće preventivne preglede, promovišu zdrave stilove života i zdravu hranu, organizuju trke, šetnje i čišćenje grada.

Kampanji se pridružilo i 20 gradova iz Srbije.

Više od jedne milijarde ljudi, odnosno trećina gradskog stanovništva živi u siromašnim kvartovima, a Svetska banka procenjuje da će do 2035. godine gradovi, kako kažu ostati dominantna mesta siromaštva.

Ali, nisu samo nehigijenska naselja problem naglog porasta broja ljudi koji žive u gradovima, nego i nerešena kanalizacija i otpad.

Na kvalitet gradskog života negativno utiču duvanski dim, nezdrava ishrana, povećana upotreba alkohola, ali i zagađenost vode i vazduha.

Čak trećina stanovnika u Srbiji udiše zagađen vazduh, a vodeći na listi trovača i dalje su automobili, termoelektrane i kućni dimnjaci. Intenzivan drumski saobraćaj uticao je i na povećanje broja obolelih od bolesti disajnih organa.

Dr Melita Vujnović iz Svetske zdravstvene organizacije navodi kako je bitna zajednička aktevnost svih u očuvanja zdravlja.

Program "Zdrava škola"

"Svi oni pokretači zdravlja su izvan zdravstvenog sistema i zdravstvenog sektora. Zajednička aktivnost svih, prvenstveno u gradovima jeste regulacija saobraćaja, adekvatna urbanizacija-koja će izmestiti velike saobraćajnice iz gradova.Tu je i strahovita veza sa socijalno ekonomskim determinantama zdravlja, gde moramo da razamišljamo i o proizvodu o samom vozilima, šta ispušta, kakve gasove" rekla je doktorka.

Prenaseljenost, intenzivan saobraćaj, nedostatak bezebednih javnih prostora i objekata za igru i sport, uticali su na smanjenje fizičke aktivnosti i dece i odraslih

I zato svaki peti osnovac u Srbiji ima nepravilno držanje, svaki deseti problem sa kičmom, a gojaznih je sve više.

Da bi se taj problem smanjio u Srbiji se pokreće program "Zdrava škola", koji će uticati na menjanje starih i stvaranje novih, zdravih navika kod dece.