Godišnjica smrti Josipa Broza Tita

Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito umro je 4. maja pre 29 godina u Ljubljani, a njegovi posmrtni ostaci čuvaju se u Kući cveća, u Beogradu.

Mnogobrojni poštovaoci Josipa Broza Tita posetili su i danas Kuću cveća i odali poštu "svom maršalu".

Većina, mahom starijih ljudi, među kojima su i članovi mnogobrojnih društava, organizovano su posetili nekadašnju zimsku baštu i mesto za odmor predsednika Tita i dok su čekali u redu da se upišu u knjigu utisaka prisećali se vremena "kada se putovalo i nije moralo brinuti o egzistenciji kao što se to čini danas".

Poneki su se, brišući suze, prisećali kako je bilo nekada kada se nosila "Štafeta mladosti" i slavio Titov rođendan u celoj zemlji.

"Hvala druže Tito, imala sam srećno detinjstvo", jedna je od poruka zahvalnosti upisane u knjizi utiska.

Nostalgija za "starim dobrim vremenima"

Rade Šobić iz Drvara kazao je da je Kuću cveća posećivao više puta, dodajući da je Tito bio kum njegove porodice, a da njegov grob "nikako ne propušta da obiđe i 4. maja", na dan kada je Broz umro u Ljubljani.

"Ponosan sam što obilazim mesto gde je sahranjen, jer je on bio vrhunac svetske klase", ponosno ističe Šobić, koji svake godine posećuje i Titovu pećinu u Drvaru.

Njegov prijatelj Damjan Radanović, koji je rođen u Glini u Hrvatskoj, a proteklih nekoliko godina živi u Beogradu, kaže da mu ovaj datum evocira uspomene "na stara dobra vremena" i da zbog toga, na ovaj dan redovno odaje počast Titu.

"Dolazim ovde bar dva puta godišnje, a ovaj dan je poseban", istakao je Radanović dok se u međuvremenu u razgovoru sa ostalim posetiocima prisećao kako je "nacija ožalila Tita kada je čula za vest o njegovoj smrti".

Prema rečima Svetlane Ognjanović iz Muzeja istorije Jugoslavije, kroz Kuću cveća tokom prepodneva prošlo je oko 1. 000 posetilaca, a za vreme praznika veliki broj građana iz republika bivše države takođe je odalo počast Josipu Brozu.

Razvojni put

Tito je rođen u Kumrovcu 1892. godine, a tačan datum njegovog rođenja nije poznat, mada je rođendanom smatran 25. maj, što je proslavljano godinama "Štafetom mladosti" i velikim sletom.

Kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu, između ostalog i u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915. godine, posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca se vratio krajem oktobra 1920. godine, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. godine njen generalni sekretar, voljom Staljina, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića.

Radio je 1936. i 1937. godine u Kominterni, u Moskvi, u vreme kada je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka. Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska).

Legendarni vođa

Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Osim borbe protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju - tokom i nakon rata. U zanosu "revolucionarne pravde" nestale su desetine hiljada nekomunista pod maskom "borbe protiv saradnika okupatora", čime je nepovratno uništen čitav građanski sloj.

Odbio je Staljinov pritisak 1948. godine i rezoluciju Informbiroa nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu podršku SAD.

Rezoluciju Informbiroa iskoristio je za masovni obračun sa "informbiroovcima" i "staljinistima" ali i drugim političkim protivnicima.

Simbol terora i obračuna sa neistomišljenicima iz tog perioda je zloglasni zatvor na Golom otoku.

Broz je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.

U unutrašnjoj politici ostavio je ustrojstvo koje je na kraju dovelo do raspada Jugoslavije.

Josip Broz sahranjen je 8. maja 1980. godine, u Beogradu, a na njegovoj sahrani bilo je prisutno 209 delegacija iz 127 država sveta.