Godišnjica NATO bombardovanja

Srbija obeležava 24. mart kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja. Odluka o početku napada na SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a bombardovanje je okončano 78 dana kasnije, usvajanjem Rezolucije 1244.

Na 11. godišnjicu početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u Beogradu i Novom Sadu, tačno u podne, oglasiće se sirene koje će emitovati znak za prestanak vazdušne opasnosti. Dan početka bombardovanja obeležava se kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja.

Odluka o napadu doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu o početku akcije pod imenom "Saveznička snaga" američkom generalu Vesliju Klarku preneo je 23. marta tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

Klark će kasnije u svojoj knjizi "Moderno ratovanje" priznati da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ "sredinom juna 1998. godine već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta iste godine.

U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. godine, u 19.45 minuta, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Napad je trajao do četiri sata ujutro i težište udara su bili objekti Ratnog vazduhoplovstva, Protivvazdušne odbrane i vojne industrije, a prve mete vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila pošteđena masovnih udara.

Tokom operacije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, među kojima 1. 300 krstarećih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izručio je i 37.000 "kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila.

Uz upotrebu najubojitijeg oružja, Severnoatlantska alijansa je u ratu protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoružanje - municiju sa osiromašenim uranijumom.

U oružanom sukobu sa nemerljivo nadmoćnijim neprijateljem, srpska PVO uspela je da obori dva aviona NATO - lovac F16 i američki supermoderni "nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.

Prilikom povlačenja snaga VJ, ispostavilo se da je učinak NATO 14 uništenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih oruđa.

Bezuspešni pregovori u Rambujeu

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.

Najveća operacija NATO-a

To je najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.

U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru prošle godine izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

Vlasti u Prištini, pak, ističu da se do sada na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica.

U decembru 2008. godine, na godišnjoj konferenciji Saveza udruženja interno raseljenih - Unija u Beogradu, ocenjeno je da su podaci o povratku na Kosovo u toj godini poražavajući, jer se na taj korak odlučilo samo 386 ljudi.

Na tom skupu predstavnik UNHCR-a u Srbiji Džon Jang ocenio je da povratak raseljenih nije uspeo ni nakon devet godina, jer više od 200.000 ljudi i dalje, bez rešenja, živi van svojih domova.

broj komentara 25 pošalji komentar
(sreda, 24. mar 2010, 21:43) - anonymous [neregistrovani]

jadno

tuzno i ruzno ,,

(sreda, 24. mar 2010, 20:49) - anonymous [neregistrovani]

Nikada ne zaboraviti

+

(sreda, 24. mar 2010, 20:38) - anonymous [neregistrovani]

Usnuli heroji

Tuzno secanje na nevine zrtve rata,poginule
i izmasakrirane radnike televizije Srbije,
poginuli u porodilistima,bolnicama,mentalnim ustanovama,u svojim kucama na spavanju,secanje na malu Milicu,i bezbroj prestrasene dece po Srbiji,tog 24.marta 1999.godine.
Pocivajte u miru i carstvu nebeskom.svi vi ne opevani heroji.
B.A.England

(sreda, 24. mar 2010, 17:58) - Кристина [neregistrovani]

заборавити??? тешко...

Драги моји сународници...
Не само да НИКАДА нећемо заборавити 1999. већ се бојим да нам онај забрањени осиромашени уранијум неће дозволити да заборавимо.
Било, не поновило се.

(sreda, 24. mar 2010, 16:18) - anonymous [neregistrovani]

Nikada, nikada ne zaboraviti!

Istorija ce dati svoj sud.

(sreda, 24. mar 2010, 14:43) - anonymous [neregistrovani]

11 godina... vec.

zar je moguce da je vec proslo 11 godina?

(sreda, 24. mar 2010, 14:33) - Rale-Rep.Srpska [neregistrovani]

Svjetska bruka

Da se to dešava jedoj savremenoj državi sa starim evropskim narodom a sve pod izgovorom navodne humanitarne katastrofe Šiptara na Kosovu, koju su oni naredili, da sa takvom silom udare na Srbiju bez odluke SB UN , koji je jedini na svijetu nadležan za donosenje takvih odluka, je paradoks koji nikad neće biti shvaćen.
Čemu UN i kojekakva pravila i medjunarodni zakoni, kad ih ovosvjetski silnici tumače kako njima odgovara. Našim tada stradalim žrtvama vječna slava i laka crna zemlja.

(sreda, 24. mar 2010, 14:32) - РАКЕТАШ [neregistrovani]

Било не поновило се али свакако и да се не заборави!

11 година је прошло а туга је све већа и већа.78 дана били смо одсечени од света,трпели смо ракете,бомбе,крстареће ракете,ударе НАТО бомбардера и беспилотних летелица из састава НАТО-а.

(sreda, 24. mar 2010, 14:22) - anonymous [neregistrovani]

sramota

grozno.ja sam iz makedonije i kad god se setip sta su uradili vama sbima digne mi se kosa na glavi.bas sam gledao neku emisiju kako je porusena ova kuca na koje sajtu se nalazimo.tvb ili rts i poginulih radika uzas.a to su mogi da urade i svakoj drzavi ko ne ide po njihovo. ne da prvadam milosevica bio je dzubre veliko ali ovo je sramota.samo za da naprave baze na kosovo i da mogu da se docepaju energi , boli niv za demokratiju.

(sreda, 24. mar 2010, 14:22) - anonymous [neregistrovani]

nato


Nikada ovo nesmeo zaboraviti,stalno moramo
govoriti o tome sta nam se desilo i boriti se
da se ovako nesto nikome vise ne desi
Spokoj dusama poginulih