Godišnjica otmice u Štrpcima

Danas se obeležava 17 godina od otmice 19 državljana Srbije na železničkoj stanici Štrpci, koji su kasnije likvidirani nedaleko od Višegrada.

"Inicijativa mladih za ljudska prava", uz podršku organizacije "Žene u crnom", akcijom u Beogradu obeležila je ovaj datum. U okviru akcije aktivisti su puštali preko ozvučenja zvuk lokomotive koja je simbolično predstavljala brzi voz broj 671, iz kojeg su 1993. godine izvedeni putnici, koji su, potom, ubijeni.

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović primio je članove porodica devet Prijepoljaca, koji su sa još jedanaest građana, likvidirani u okolini Višegrada.

Zindović je porodicama obećao da će lokalna samouprava podržati njihove zahteve državnim organima da se sazna puna istina o tom događaju i da se nalogodavci i počinioci zločina u Štrpcima privedu pravdi.

U Prijepolju je prošle godine otkriveno spomen-obeležje žrtvama otmice, a na belom mermernom kamenu ispisana je poruka: "Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 2003. i stanicu Štrpci odustao je od budućnosti."

Izgradnju spomen-kompleksa, koja je koštala tri miliona dinara, finansirala je Skupština opštine Prijepolje.

Iz voza na relaciji Beograd - Bar, grupa vojnika iz Republike Srpske, koju je predvodio haški optuženik Milan Lukić, otela je 18 muslimana i jednog Hrvata.

Prema optužnici, oni su otete putnike odvezli u selo Prelovo, kod Višegrada, gde su ih u fiskulturnoj sali osnovne škole postrojili, prilikom pretresanja oduzeli novac, nakit i druge vredne stvari, a zatim tukli.

Posle toga, putnici iz voza vezani su žicom, ubačeni u kamion, odvezeni u pravcu Višegrada i likvidirani u garaži jedne od spaljenih seoskih kuća nedaleko od obale Drine.

Zbog učešća u tom zločinu, Viši sud u Bijelom Polju je, 9. septembra 2002. godine, osudio Nebojšu Ranisavljevića na 15 godina zatvora, a Vrhovni sud Crne Gore, dve godine kasnije, potvrdio presudu.

Mešihat Islamske zajednice zahteva utvrđivanje odgovornosti

Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, kojom rukovodi glavni muftija Muamer Zukorlić, zatražio je formiranje nezavisne komisije za utvrđivanje odgovornosti otmice.

"Zahtevamo od državnih organa formiranje nezavisne komisije koja bi ispitala učešće tadašnjeg političkog, vojnog i policijskog vrha, ali i tadašnjeg rukovodstva Železničko-transportnog preduzeća Srbije u ovom strašnom zločinu", navodi se u saopštenju.

Mešihat konstatuje da je poražavajuće to što su počionioci te tragedije ostali i dalje nekažnjeni i zahteva rešavanje egzistencije porodica žrtava te otmice, a kod lokalnih vlasti u Prijepolju pokrenuo je inicijativu da se plato ispred Doma kulture u tom gradu nazove "Trg otetih u Štrpcima".

Funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije i narodni poslanik Meho Omerović ocenio je da će 27. februar 1993. godine ostati upisan kao jedna od "najsramnijih i najcrnjih mrlja na stranicama istorije države Srbije".

"Država Srbija duguje svim svojim građanima, a pre svega stradalima i njihovim porodicama potpunu istinu o tom zločinu, jer se na osnovu dokumentacije sa suđenja do sada jedinom procesuiranom - Nebojši Ranisavljeviću, jasno vidi da su sa pripremama za otmicu bili upoznati najviši državni organi", izjavio je Omerović.

Bošnjačko nacionalno veće ponovo je pozvalo nadležne državne organe da u potpunosti procesuiraju taj zločin i utvrde odgovornost svih koji su u njemu učestvovali.

Veće u saopštenju podseća da je za zločin do sada odgovarao samo jedan od učesnika, Ranisavljević, koji je presudom Višeg suda u Bijelom Polju osuđen na 15 godina zatvora.

Žrtve zločina u Štrpcima su: Esad Kapetanović (19), Ilijaz Ličina (43), Fehim Bakija (43), Šećo Softić (48), Rifet Husović (26), Senad Đečević (16), Ismet Babačić (30), Halil Zupčević (49), Adem Alomerović (59), Muhedin Hanić (27), Safet Preljević (22), Džafer Topuzović (55), Rasim Ćorić (40), Fikret Memetović (40), Favzija Zeković (54), Nijazim Kajević (30), Zvezdan Zuličić (23), Jusuf Rastoder (45) i Toma Buzov, vojni penzioner iz Beograda.