Ko i kako brine o starijima – istraživanje pokazalo koliko nam nije stalo do onih koji su nas stvorili

Sudeći po rezultatima istraživanja, o starima se izuzetno malo brinemo, što je poražavajuće, jer pokazuje koliko nam nije stalo do onih koji su nas stvorili.

Nataša Todorović, koordinatorka projekta i jedna od autorki studije, objašnjava zašto je potrebna mnogo veća pomoć starijima.

Vrlo je važno, ističe, demografsko starenje stanovništva, pa je sve više starijih ljudi koji žive duže, u boljem zdravlju, ali imaju hronične nezarazne bolesti.

Navodi i problem migracija stanovništva iz sela u grad, i iz Srbije u inostranstvo.

Takođe, tu je i problem što se porodica smanjuje, a ljudi se kasnije odlučuju za brak i decu.

"Upravo zbog toga, potrebne su mnogo bolje formalne i neformalne usluge socijalne i zdravstvene zaštite, i zbog toga smo uradili istraživanje da vidimo kakve su usluge potrebne starima", napominje Todorovićeva.

Ispitanici zadovoljni kvalitetom, ali ne i kvantitetom usluga

Navodi da 40 odsto starijih od 65 godina ima potrebu za nekom podrškom u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što su čišćenje stana, pomoć u kupovini, plaćanje računa, odlazak do lekara, pomoć pri hranjenju, i na kraju pomoć pri ličnoj higijeni.

"Da bi normalno funkcionisali, to su usluge koje im trebaju, ali kada napuni 75, to je već 47 odsto onih kojima su potrebne te usluge", dodaje Todorovićeva.

Ono što je vrlo važno, naglasila je, jeste da postoji neko partnersko delovanje između usluga socijalne i zdravstvene zaštite.

"Naši ispitanici su rekli da su zadovoljni i uslugama socijalne i zdravstvene zaštite, zadovoljni su kvalitetom, ali ne kvantitetom. Hteli bi da dobijaju češće neku uslugu i da se usluge kombinuju", kaže Todorovićeva i napominje da se mora omogućiti i to da stariji na selu imaju pristup uslugama kao u gradu.