Mršava i jaka dvojka su isto, može li ocena da bude merilo znanja

Uz tri jedinice, dovoljna je jedna trojka, možda i na samom početku školske godine da bi učeniku bila zaključena ocena dvojka na polugodištu. Mnogi đaci kalkulišu i ne uče kako bi stekli znanje, već samo za ocenu.

Prema važećem pravilniku, ocena se zaključuje na osnovu aritmetičke sredine svih pojedinačnih ocena – za zaključenu dvojku potrebno da prosečna ocena bude najmanje 1,50. Društvo direktora škole Srbije predlaže da se granični prag pomeri na 1,75 i zbog toga su, kažu, podneli inicijativu Ministarstvu prosvete.

"Direktori su, na nagoveštaj svojih profesora, došli do zaključka da postojeći pravilnik zloupotrebljavaju učenici. Na primer, dobiju trojku i tri jedinice. Tada se napravi prosek, što znači da učenik ima zaključnu dvojku. Iz priloženog se ipak vidi da to možda nije znanje za prelaznu ocenu", kaže Milibor Saković, član Društva direktora škola Srbije.

Zašto je znanje zapostavljeno 

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija ističe da je u sistemu koji je orijentisan prema oceni, znanje zapostavljeno i da o ocenjivanju treba razgovarati.

"Mogli smo da primenimo sisteme koji postoje na zapadu. Jedan od predloga je eksterno testiranje. Učenici pohađaju školu, uče predmete i periodično se radi eksterno testiranje na nivou čitave zemlje. Testovi se sastavljaju u okviru Zavoda, standardizovani su i za sve učenike isti", priča Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Nije ni čudo što učenici kalkulišu, kad je sistem takav da im od ocena, odnosno proseka zavisi broj poena za upis u srednju školu i na fakultet. Pitanje je da li ocena treba i može da bude merilo znanja.

"Eksterni testovi rešenje"

Direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da nije siguran kakvu će promenu doneti izmena pravilnika o ocenjivanju, jer nastavnici uzimaju u obzir i subjektivni sud prilikom zaključivanje ocena.

"Prava stvar, i što se primenjuje u kvalitetnim obrazovnim sistemima, jesu eksterni testovi. Naš obrazovni sistem je krenuo u tom smeru. Takvim testiranjima se diže nivo ocenjivanja i znanja naših đaka", ukazuje Ranđelović.

Prema njegovim rečima, učenici uče za ocenu jer su tako "naštelovani", jer im svaki korak u obrazovanju zavisi od ocena u prethodnom periodu.

"Imamo dosta prostora za promene, ali ne na formalnom nivou u izmeni pravilnika, već u radu učitelja i nastavnika sa decom. Uvek ćemo subjektivne elemente zadržati. Rešenje je da češće da obavljamo eksterno ocenjivanje. Jedini pravi eksterni test koji imamo je mala matura", objašnjava Ranđelović.

"Nedostatak kadrova veliki problem"

Govoreći o velikoj maturi, direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže da naš obrazovni sistem na tome radi od 2009. godine. "Sva deca u Srbiji će, bez obzira u kojoj su školi, imati jednake uslove za polaganje. Rezultat deteta u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu biće jednako vrednovan", kaže Ranđelović.

Naglašava da se tako "sudbonosni koraci" u obrazovnom sistem donose na osnovu mišljenja stručnjaka, te da je potrebno da se i đaci tome prilagođavaju.

Prema njegovim rečima, i nedostatak kadrova je veliki problem za obrazovni sistem u zemlji. "Taj požar treba da se gasi. Najurgentnije je kod matematičara, informatičara, fizičara. Treba da brinemo i o statusu tih ljudi u sistemu i zašto naša deca ne žele da se školuju za nastavnička zanimanja", zaključuje gost Beogradske hronike.