Kako žive izbegli Ukrajinci u Vranju

Neizvesnost su zamenili sigurnošću - Ukrajinci koji su u Centru za azil u Vranju sećaju se početka sukoba. Nerado gledaju ratne scene, razrušenu infrastrukturu. U kontaktu su sa članovima porodice koji su ostali u domovini.

Evgenija Tur iz Harkova kaže da je njena tetka još uvek tamo. "Ja sam ovde sa decom i majkom. Za sada ne planiramo da se vratimo, ali bih volela da se što pre završi rat. Zadovoljna sam ovde, dobri su uslovi, odlična je škola", navodi Turova.

Vitalij Pristanskov iz Črnovca ističe da su odlično primljeni. Policija nam je pomogla da dođemo do centra. "Sviđa mi se i hrana, jedino imam želju da radim, ali još uvek čekam dokumenta. U Ukrajini mi je porodica, u kontaktu smo, oni su dobro", dodaje Pristanskov.

Rođeni Pančevac: Tamo nemamo gde da se vratimo

Iz Ukrajine je prošlog februara došao i Janoš Kerekeš, rodom iz Pančeva. U Vranju je deset meseci, sa suprugom koja je iz Ukrajine, i dvoje dece. Najstariji sin je još u Užgorodu.

"Dugo godina sam živeo u Ukrajini, ovaj rat nas je naterao da se ponovo vratim u svoju zemlju. Nije mi žao što sam u svojoj državi, što sam sa svojom porodicom. Tamo nemamo gde da se vratimo, sve smo izgubili, tako da nema smisla da se vraćamo, deca mi idu ovde u školu", ističe Kerekeš.

Većina stanovnika Centra je više meseci tu. Deca idu u školu, imaju ustaljene aktivnosti, odrasli žele i da rade.

Slobodan Savović iz Komesarijat za izbeglice i migracije kaže da su uslovi smeštaja odlični. "Naravno, ne mogu da budu zadovoljni kad su toliko daleko od svojih kuća, ali mi se trudimo da im ovde olakšamo boravak koliko god je to moguće".

Izbeglim Ukrajincima boravak olakšavaju radionice za decu i odrasle, IT kutak...

Komesarijat za izbeglice i migracije pomaže i Ukrajincima na privatnim adresama, gotovo četiri i po hiljade porodica dobilo je pakete hrane, 1.200 Ukrajinaca dobilo je privremenu zaštitu.